SAMO ZA ŽURNAL – Vukotić: Vratićemo se na jesenji nivo

Početkom prošle godine nije mu dugo trebalo da prihvati ponudu Partizana, bio je dovoljan jedan poziv Predraga Mijatovića. Nema sumnje da je Milan Vukotić prelaskom iz podgoričke Budućnosti u Partizan napravio dobar potez. Ofanzivni vezista je tokom prvih šest meseci na 17 utakmica postigao četiri gola i upisao tri asistencije, da bi u aktuelnoj sezoni na 35 mečeva sedam puta bio strelac i „kumovao” istom broju golova saigrača.

Posle vaskršnjih praznika Vukotić se vredno spremao za sutrašnju prvu utakmicu u plej-ofu protiv Železničara. Pančevci su jesenas slavili u Humskoj (3:1) i to je dovoljan znak za maksimalnu opreznost crno-belih.

- Železničar je zanimljiva ekipa, jedna od boljih ekipa u Srbiji, sa sličnim stilom kao mi, forsira pas igru i to dobro radi. Pančevci imaju strance koji prave ozbiljnu razliku, kao i kvalitetne mlade fudbalere. Biće sigurno lepa utakmica i velika borba od početka. Gledamo samo sebe. Ako budemo pravi, dobar rezultat neće izostati – jasan je na početku razgovora Milan Vukotić.

Očekuje vas plej-of i sedam utakmica da pokažete da možete bolje nego u preliminarnoj fazi šampionata?

- Ovo je najbolja moguća situacija za nas. Posle pada na treće mesto, dosta rivala nas je otpisalo. Zbog toga nam je motiv veći. Imamo veliku želju da pokažemo da nismo izgubili ono što nas je ranije odlikovalo. Možemo samo da napredujemo, iako ćemo biti pod pritiskom. Partizan mora uvek da gleda ka  prvom mestu, ako nismo na toj poziciji onda je imperativ druga pozicija. Znajući s kim smo sve igrali i koji su nam bili protivnici u Evropi, za utakmice u plej-ofu smo dodatno motivisani.

Protiv Novog Pazara ste posle dužeg vremena zatresli mrežu. Koliko vam to znači pred nastavak sezone?

- Očigledan je bio pad u formi, s obzirom na to da nisam imao gol ili asistenciju u prethodnom periodu. Gol u Novom Pazaru me je podigao, a pobeda celu ekipu vratila u „život” jer smo bili u psihološkom i fizičkom padu. Pre svega mi je drago zbog trenera Srđana Blagojevića, jer smo zaista imali lepu priču u njegovom prvom mandatu. Kad je otišao, mnogo toga se dešavalo. Polako se vraćamo u formu i verujem da ćemo u narednom periodu izgledati kako treba.

Nekoliko puta ste rekli da je Blagojević najbolji trener sa kojim ste sarađivali?

- I dalje sam pri tom stavu. Šef u svakom momentu zna šta radi, kao i mi otkad je on ponovo sa nama. Nema nedoumica u bilo kom trenutku, da ne znamo šta ćemo sa loptom, gde ćemo da se krećemo. Sve se analizira, postavlja na mesto i kad izađemo na teren maksimalno smo fokusirani na igru. Ostalo je do nas. Imamo zaista ozbiljan stručni štab, baš sam zadovoljan.

Koji su uzroci lošeg proleća Partizana?

- Generalno, očekivao se pad. Teško je održati kontinuitet u dužem periodu. Čak i pojedinačno, posle dobrih godinu dana teško je ostati na istom nivou tri ili četiri uzastopne sezone. Uvek postoje oscilacije. Svi su čekali da se to desi. Jesenas smo pokazali da smo ozbiljna ekipa, svako se plašio od nas u određenom trenutku. Znali smo da ćemo da padnemo, ali ne u tolikoj meri. Još su se poremetile neke stvari, otišao je trener, došao novi i tako u krug. Dobili smo toliko informacija u dva meseca da to ne bi pohvatao ni Mesi. Stvarno nas je to izbacilo iz ritma, normalno je bilo i da psihološki posustanemo. Svašta se pisalo po medijima. Sad se polako vraćamo. Možemo dosta da pokažemo, nema sumnje da ćemo se vratiti na pobednički kolosek.

Kako su na ekipu u periodu krize uticali komentari navijača?

- Vremenom nas rekacije drugih nisu previše interesovali. Prvih mesec dana je imalo uticala, kasnije smo oguglali na sve priče. Nemamo previše iskusnih igrača, koji bi nas smirili, pričali malo sa mlađima. Treneri su različiti, neko priča sa nama, neko ne. Dosta se stvari promenilo i loše uticalo na naše igre. Najbitnije od svega je što nije bilo svađa između nas, prvo smo prijatelji, pa onda igrači.

Dolazak Stefana Mitrovića i Saše Zdjelara je povećao broj iskusnih igrača, sad imate ekipu koja je spoj mladosti i iskustva?

- To je potrebno svakoj ekipi, da nam pre svega stariji igrači ukažu na greške. Nije bitna samo utakmica, već i trening, kao i situacije koje se dešavaju van terena. Iskusniji su tu pre svega za atmosferu, da ispravljaju naše greške. Kad padnemo, potreban nam je neko stariji, da stane iza vas,  priča sa nama, ukaže na prilike na koje mi možda ni sami nismo svesni da ih pravimo.

Sebastijan Polter je došao zimus i tek u poslednje vreme počeo da postiže golove?

- Polter se na početku nije uklopio. U Nemačkoj se igra totalno drugačije, ni mentalitet nije isti. Bilo mu je potrebno vreme. Verujem da će još više da podiže formu i doprinosi dobrim rezultatima. Vidi se da ima kvalitet i odličnu završnicu.

Mučili ste se sa realizacijom u poslednje vreme, čak i kad ste imali igrača više?

- Najteže je dati gol kad protivnik ima desetoricu na terenu. Svi misle da je lako iskoristiti brojčanu prednost, međutim, kad protivnik stane u niski blok i brani se svim igračima, a mi želimo da što pre postignemo gol, onda samo gledamo da se završi akcija, nema strpljenja, na kraju ni dovoljno vremena. Kad smo mi letos u Evropi nekoliko puta  dobijali crvene kartone nijedna ekipa nije mogla da nam parira. Kao da nismo imali igrača manje. Sad vidimo zašto je tako. Imali smo dve uzastopne utakmice sa igračem više i nismo uspeli da pobedimo.

Kako gledate na prethodne utakmice protiv Crvene zvezde?

- Derbi je posebna utakmica u kojoj nema favorita. Uvek je bilo iznenađenja. Takav meč se ne igra svaki dan i ne može da ga igra bilo ko. Mečevi sa Zvezdom su posebni i u odnosu na evropske, naboj je ogroman, kao i očekivanja. Iz tog duela možemo da izvučete samo pouke. Uvek treba da budemo na maksimumu kako bismo bili pre svega pravedni prema sebi i znali da smo igrali na potrebnom nivou. Nekad će rezultat biti na našoj strani, a nekad ćemo da gubimo.

Kako ocenjujete više od godinu dana u Partizanu?

- Bilo mi je teško, jer sam promenio sredinu. Totalno su drugačiji uslovi bili u početku. Nisam bio toliko spreman. Bilo je par igrača koji su mi stvarno pomogli, davali mi savete, bili uz mene. Isto važi za stručni štab i upravu. Dobio sam veliku podršku i samo gledao napred. Dođe utakmica, odigram dobro, postignem gol, motivacija je rasla.

Imate i zemljake poput Stefana Milića, Milana Roganovića i Andreja Kostića, što vam sigurno pomaže?

- Oni su mi drugovi iz detinjstva, poznajemo se sedam, osam godina. Provodimo dosta vremena zajedno. To je veliki plus. Postoje sredine u kojima ne možemo da se uklopimo, a to dosta utiče na terenu, više od 50 odsto. Kad nemamo nekog ko će svakog trenutka biti uz nas onda sve to nije dobro i ne može se iz toga lako izaći.

Imate poseban odnos sa potpredsednikom za sportska pitanja Predragom Mijatovićem koji vas je doveo u Partizan?

- Posle tri minuta razgovora sa Mijatovićem sam prihvatio ponudu i ništa drugo nisam želeo osim da pređem u Partizan. Kad sam čuo da se radi o crno-belima, rekao sam da želim samo tamo i pored toga što je bilo dosta dobrih opcija. Znao sam šta Partizan može da mi donese, kao i ja njemu.

Koji su vam ciljevi do kraja sezone?

- Da se vratimo na poziciju koja vodi u Evropu kako bi klubu bilo lakše i sa finansijske strane. Učešće na međunarodnoj sceni podiže cenu igračima. Nadam se da će u narednom periodu sve biti kako treba, da ćemo da koračamo ispravnim putem.

Crna Gora nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo?

- Trenutno obavljamo smenu generacija. Ima dosta dobrih mladih igrača. Javnost u Crnoj Gori treba da očekuje lepe stvari od sadašnje generacije. Mnogi igrači su u ozbiljnim klubovima, možda par njih nisu starteri. Situacija se menja, ne može svako da ima veliku minutažu u inostanim klubovima. Žalimo što nam je izmaklo Svetsko prvenstvo, ali potrebno je strpljenje za velike stvari.

Kako je raditi sa Mirkom Vučinićem?

- Selektor možda nije trener sa iskustvom, ali za mlade igrače je jako dobar. Od njega možemo mnogo da naučimo. Dao mi je nekoliko sjajnih saveta koji su mi pomogli. Da sam na nekoj funkciji u fudbalu, gledao bih da imam trenera kao što je Vučinić. Posvećen je, uvek nam stavlja do znanja kako treba da igramo za Crnu Goru – podvukao je Vukotić.