Nije bilo naznaka za katastrofu

Ovaj tim Novog Pazara ne može da igra Evropu sa 14 igrača na treninzima i bez četvorice standardnih, a povređenih. To je mnogo za Zvezdu i Partizan, a kamoli za nas. Žao mi je naših navijača, ja im se izvinjavam jer je 1:5 veliki poraz. I da su drugo poluvreme odigrali omladinci moralo bi bolje nego što su to uradili prvotimci. To su reči trenera Nenada Lalatovića odmah posle utakmice. Treba biti nedobronameran, pa i  lud i ne reći da je blic – komentar na mestu. Međutim…        

Ovakva utakmica može i sme da se izgubi, i to nije sramota, jeste kad ode u 1:5, a za tako nešto ne postoji valjan razlog. U tom slučaju sve postaje nevažno, i to dobro prvo poluvreme, možda i nešto više od tih 45 minuta. Zašto? Sastav Novog Pazara bio je gotovo istovetan onom koji je samo deset dana ranije nadigrao Partizan i nezasluženo ostao bez bodova. Tada su Lalatovićevi izabranici u poslednjih pet minuta „davili” crno–bele, i da nije bilo asistencije od strane boginje Fortune u Novom Pazaru se ne bi osladili. U subotu poslednjih pet minuta prošlo je u „darivanju”, a dobar tim, što OFK Beograd jeste, poklone ne odbija. Nije strašno u plej–ofu od bilo koga izgubiti, ali kako se sve vrti oko rezultata nikako nije dobro kad se u prvom kolu doživi nokaut bez jasnih naznaka da bi do njega moglo da dođe. Sad je glavno pitanje može li se ekipa za kratko vreme uspraviti. Već za dva dana je novi ispit, u nedelju još jedan. Ako se već ne može do evropske scene, a objektivno je teško iako je bodovni zaostatak ostao isti, nikome neće pasti kruna s glave. Ne bi valjalo da se kruni slika odlična sezona, a to bi moglo da se desi u slučaju nekih novih rezultatskih tornada.

Sa tribina je po završetku utakmice odjekivalo Pazar – šampion! Time je jasno poručeno da su pristalice uz tim i kad gubi, i ne samo to. Tu je i skrivena poruka da još ništa nije izgubljeno, pa sve i da jeste. Nenad Lalatović i verne pristalice su u čeličnom spoju. Kako drugačije objasniti skandiranje posle 1:5 – Lalate, majstore! Ovacije i blanko povrenje kad je bilo teško, pa i najteže, nisu imali ni najuspešniji treneri u istoriji kluba. Primeri takve vezanosti u fudbalskom svetu ako i postoje sigurno su retki. Novom Pazaru se desio treći uzastopni poraz, ekipa ne zna za pobedu pet kola, a Nenad Lalatović je jak kao i kad je vezao četiri pobede. Tajna verovatno leži u njegovoj pojavi i javnim nastupima koji ga u očima navijača iz dana u dan čine još većim.

Porazi na Gradskom stadionu izraženi visokom razlikom u golovima nisu karakteristični za Novi Pazar. Kroz superligašku istoriju najubedljiviji su bili oni od Crvene zvezde (1:7 I 1:5), uz važnu napomenu da je do njih došlo onda kad na tribinama nije bilo gledalaca, odnosno kada su publiku krasila deca i žene. Jedini osim višestrukog šampiona koji je u Novom Pazaru dao pet ili više golova bio je Čukarički pre devet godina. Pobeda Beograđana rezultatom 5:0 i teorijski je tada poslala Plave u rang niže. Interesantno je da je na toj utakmici trener Čukaričkog bio niko drugi do Nenad Lalatović.