Minić: Delim teren sa igračima kojima sam se divio

Među stativama je siguran u granicama sopstvene samouverenosti. Linija na kojoj stoji je, metaforički sročeno, ivica između iluzija i realnosti. Ipak, uglavnom je znao da izbegne onih par centimetara koji vode u ponor, a formula za uspeh je jednostavna. Rođen je sa predispozicijom da u očima rivala koji hita ka njegovom prostoru pročita nameru. Njegovo ime je Dimitrije Minić. Samouvereno gospodari šesnaestercem Spartaka, što je pored prethodnih pokazala i utakmica protiv TSC-a u četvrtak.

Minić je bio je primoran da četiri puta vadi loptu iz mreže, Golubovi su posle tog poraza ispali iz Super lige, ali o zicerima koje je sjajnim paradama odbranio mlađani Crnogorac će se pričati.

- Eto, i matematički smo ispali. To me stvarno boli i jako mi je teško, jer smo bolja ekipa nego što tabela pokazuje. Nadam se da ćemo se što pre vratiti u elitu i da je ovo samo neki reset koji je morao da se desi.

Da nešto možete da promenite preko noći šta bi to bilo?

- Ništa, zaista ništa. Sve ima svoje. U ovakvim situacijama uvek ostaje žal i pitanje da li smo mogli  nešto više da uradimo. Uprkos tome što sam primio četiri gola dao sam sve od sebe i imao nekoliko zahtevnih odbrana. Nije sada momenat da pričamo o tome šta bi bilo da je bilo.

Kako je počela vaša priča sa Subotičanima?

- Igrao sam sa reprezentacijom Crne Gore turnir u Staroj Pazovi. Protivnici su nam bili Srbija, Grčka i Finska. Ostavio sam dobar utisak i posle nekoliko dana su me treneri Starog aerodroma, mog tadašnjeg kluba, pitali da li bih otišao u Spartak, čisto ovako da vidim sviđa li mi se tamo...

Ko je kumovao tome da postanete deo jata Golubova?

- Vladimir Torbica, direktor omladinske škole. Nema adekvatnih reči kojima bih mogao da opišem koliko je on učinio za mene, pomogao mi je da se priviknem u početku kad mi je bilo baš teško. Imao sam svega 14 godina kad sam stigao.

Po čemu pamtite prve dane provedene u Subotici?

- Čim sam stigao rekao sam sebi da je ovo moj novi dom. Sve mi se svidelo, treneri, uslovi, ljudi u klubu. Leta 2023. sam bio na prozivci za početak priprema sa prvim timom...

Kad ste debitovali na elitnoj sceni Srbije?

- Bilo je 1. mart. Igrali smo protiv Napretka u Kruševcu i od tada sam standardan. Super liga je jako zahtevna, dosta je dobrih ekipa i igrača, kad  sam došao moj san je bio da se ustalim u prvom timu i, hvala Bogu, ostvario se.

Koje utakmice posebno pamtite i zašto?

- Protiv IMT-a i Crvene zvezde. IMT iz razloga, jer sam branio jako dobro, zaustavio sam šut iz penala i par šuteva koji su bili baš zahtevni. Nažalost, primili smo gol u 90+4. minutu i nismo uspeli da izvučemo bod. Uprkos porazu bio sam proglašen za igrača utakmice i našao se u timu kola. To je veliki uspeh.

A što se tiče okršaja sa šampionom?

- Od malih nogu sam pratio i gledao igrače poput Kataija, Arnautovića, Erakovića, divio sam im se, a sada sam došao do toga da delim teren sa njima. To je zaista ogromna čast.

Gde sebe vidite za godinu dana?

- Kako sa saigračima i prijateljima slavim povratak u Super ligu. Razmišljam samo o tom scenariju.

Kako izgleda vaš unutrašnji dijalog kad čekate izvođenje jedanaesterca?

- Tada nastaje naka tišina u glavi, sve misli i glasovi staju i sav fokus u tim momentima stavljam na igrača i loptu koji se nalaze 11 metara ispred mene...

Koji golmansku karakteristiku ljudi najviše potcenjuju?

- Generalno, pozicija čuvara mreže je dosta potcenjena kod ljudi. Svi misle da je nama lako, kao mi samo stojimo... Nije tako, moramo tokom svih 90 minuta da držimo fokus, pratimo svaku situaciju na terenu.

Kome dugujete posebnu zahvalnost zbog toga što ste tu gde jeste?

- Ima ih više. Zahvalio bih se treneru Mustafi Peštaliću koji me od prvog dana forsira. Naravno, i bivšim učiteljima iz Starog aerodroma Borisu Grboviću i Edisu Jaševiću, kao i tadašnjem treneru Bojanu Mugoši. Svi oni su bili deo mog puta i razvoja – osvrnuo se Dimitrije Minić, perspektivni i nadasve samouvereni golman Spartaka.