Da vas put navede u Pančevo i bilo kojim povodom pokucate na vrata doma Rakonjaca, velika je verovatnoća da biste se našli u razgovoru o hicima i rezultatima. U ovoj porodici centralna tema je streljaštvo, koje predstavlja više od sporta – svakodnevnicu, zajednički jezik i način života.
Otac Ljubiša kao trener, sestra Iva jedna od najperspektivnijih mladih takmičarki, mama Ljuboslava u ulozi najveće podrške i glavni junak priče - Aleksa, koji sa 22 godine može da se pohvali zapaženim rezultatima.
Jedna porodica, jedna meta. Iz takvog okruženja dolazi Aleksa Rakonjac, reprezentativac Srbije puškom. Juniorsku karijeru krajem minule godine ispratio je titulom prvaka Evrope, u martu kolekciju pojačao srebrom sa Svetskog kupa u Granadi, u aprilu bronzom sa seniorskog kontinentalnog šampionata. Privatno miran i nenametljiv, na strelištu „puca” na najviša dostignuća.
Šta biste rekli nekome ko misli da je streljaštvo lak sport?
- Na prvi pogled može da deluje, međutim, kad neko prvi put uzme pušku ili pištolj, proba da pogodi metu, a tek centar, vrlo brzo shvati da je neophodan trening, vežbanje tehnike, ali i psihološka priprema da bi se došlo do nivoa gde pogađate centar, nekad i svih 60 hitaca u meču.
Zašto puška, a ne pištolj?
- Nemam konkretan odgovor, kad sam došao u streljanu dali su mi pušku u ruke, to je tako ostalo do danas. Stizali su lepi rezultati, nije bilo potrebe da razmišljam o promeni.
Krajem prošle godine prešli ste iz juniorske u seniorsku konkurenciju?
- Zanimljivo je to što sam na istom takmičenju bio u obe kategorije. Juniorsku karijeru sam na zatvorio titulom prvaka Evrope, a nekoliko dana kasnije seniorskom srebrnom medaljom u miksu sa Aleksandrom Havran.
Rezultati govore da nije bilo teško?
- Zahvalan sam na lepom početku seniorske karijere. Na Evropsko prvenstvo ove godine sam išao sa velikim očekivanjima. Nismo se pokazali u najboljem svetlu u miksu, u pojedinačnoj disciplini sam završio 10, u trio takmičenju smo ispali iz finala za minimalnih 0,1... Nagomilao se inat, hteo sam osvetu! Poslednja je bila Solo disciplina. Fascinantno mi je bilo koliko sam imao samopouzdanja, bio smiren i tokom kvalifikacionog dela i finala, koje je i pored pritiska bilo najbolje pucanje. I pored srebrne medalje bio sam nezadovoljan zbog pojedinačnog učinka, pa sam se odmah usredsredio na pripreme za Svetski kup u Granadi.
Više o domaćoj pozornici?
- Redovan sam učesnik i osvajač medalja, a posebno mi je drago što nastupam za „Pančevo 1813“, najuspešniji klub Srbije 2025, po prvi put u istoriji. Kao i zemlja, naša streljačka zajednica je mala u odnosu na države Evrope i sveta, ali uprkos tome na nacionalnom nivou stvaramo respektabilan broj mladih osvajača međunarodnih medalja.
Naredni izazovi ove godine?
- Glavni fokus je na seniorskom Svetskom prvenstvu, gde će se deliti prve kvote za Los Anđeles. Pre toga nas očekuje i Evropsko prvenstvo u malokalibarskim disciplinama, kao i još dva Svetska kupa, u Minhenu i Kairu.
Sigurno maštate o Olimpijskim igrama?
- Naravno, to bi bila kruna svega. Svaki trening, takmičenje, medalja, koraci su ka tom cilju. Igre su konkretna meta, ne samo san. Pre toga, hoću da se nametnem u vrh seniorske konkurencije vazdušnom puškom na svetskom nivou.
Koje takmičenje ili medalju posebno pamtite?
- Zlato na juniorskom EP 2025. Posle nekoliko meseci na Svetskom kupu uspeo sam da postavim i juniorski evropski rekord 632,5 krugova. Nešto što ne mogu da opišem rečima.
Šta pomislite kad ste na vatrenoj liniji?
- Pokušavam da ne mislim, tačnije, da se koncentrišem na naredni hitac. Streljaštvo te uči da živiš u sadašnjem trenutku. Nema mesta za za brigu o rezultatu. Ključna je rutina, disanje, mirnoća. Kad mi to pođe za rukom, rezultati obično dođu.
Porodično ste u streljaštvu?
- To je kod nas pravi porodični posao. Tata je naš trener, sestra Iva jedna od perspektivnijih juniorki, ovog leta odlazi na Univerzitet Kentaki u SAD, gde će nastaviti školovanje i takmičenje. Takmičimo se i zajedno u miks disciplini. Naravno, ima zdravog rivalstva, ali to nas oboje gura napred. Kad u porodici imate ljude koji razumeju šta vas motiviše, koji su vaši problemi i kakav je osećaj pobede, to je neprocenjivo.
Koliko je sport često tema u porodičnim razgovorima?
- Uglavnom je to i glavna tema! Teško je ne pričati o streljaštvu kad nas troje iz porodice učestvuje u streljaštvu. Naravno i mama je uključena, prati sva dešavanja i bodri nas.
Ljubiša je istovremeno i trener. Kako razdvajate njegove dve uloge u Vašem životu?
- Te dve uloge se često preklapaju, što i ne mora da bude problem. Kod kuće imamo priliku da bolje analiziramo treninge i nastupe na takmičenjima, pošto imamo više vremena za razgovor. Takođe ono što mislim da je dobra stvar u odnosu sa trenerom je otvorenost i poverenje.
STUDENT FON-A
Da niste strelac, čime biste se bavili?
- Teško pitanje, streljaštvo je za mene sastavni deo života. S obzirom na to da studiram na Fakultetu organizacionih nauka, možda bih se okrenuo nečemu vezanom za tehnologiju ili organizaciju. Razmišljam kako da ostanem u sportu i posle takmičenja, tako da mogu i kasnije da doprinesem razvoju streljaštva.
Ko je Aleksa privatno, šta su Vaši hobiji?
- Privatno sam miran i volim da uživam u prostim stvarima - provodim vreme sa prijateljima i porodicom, lepom vremenu, prirodi, putujem. Streljaštvo zahteva veliku koncentraciju i disciplinu, pa mi je odmor zaista odmor.
NASLEDNICI ZORANE I DAMIRA
Strelci poput Zorane i Damira, da li su njihovi rezultati pritisak ili motivacija?
- Isključivo motivacija. Oni su legende srpskog streljaštva, dokaz da je sve moguće. Zanimljivo je što sam došao u fazu da zajedno treniramo, putujemo na takmičenja, stojimo rame uz rame, a nekada sam sa oduševljenjem gledao njihove rezultate. Aleksandra Havran i ja smo u 2025. prekinuli njihovu višegodišnju dominaciju u izboru za najuspešnije strelce Srbije, ali to ne znači kraj, već da moramo da nastavimo istim tempom.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
