Od belih noći do sunca Rija

Nina Matejić je u leto prošle godine iznenadila odlukom da napusti Crvenu zvezdu i pređe u Zenit samo šest meseci pošto je dobila Zlatnu loptu FSS. Izbor je brzo opravdala izbor. Klupski trofeji su zamalo izmakli, ali stiglo je preršt komplimenata najavljujući da je reprezentativka Srbije prešla granicu koja deli talenta od zvezde evropskog fudbala.

Izborom je neskriveno zadovoljna i 21-godišnja golgeterka.

- Očekivanja su apsolutno ispunjena, u nekim detaljima i premašena. Fudbal je na visokom nivou, a liga fizički zahtevna. U Zenitu su uslovi vrhunski, od infrastrukture do organizacije kluba. Veoma je lepo što ne prave razliku između muškaraca i nas. Na svakoj utakmici imamo mnogo navijača, bez obzira da gde igramo. Oseća se ogromno poštovanje prema svakoj igračici.. Na svakom treningu moraš dati sve od sebe, a kad dođe utakmica i još više. Za mene je to odlično, nema lakog protivnika i to mi pomaže da se razvijam kao igrač.

Kako ste uspeli da se golgeterski brzo prilagodine novoj ligi?

- Došla sam usred sezone, tako da sam praktično ušla u ritam takmičenja bez prave pripreme sa ekipom. Učinak je bio dobar, ali mislim da sam mogla mnogo bolje. Prvih meseci nije bilo lako, ali sam imala veliku podršku. Mama je bila uz mene i pomogla mi da sve prođe što bezbolnije, a svakodnevno sam osećala podršku porodice i prijatelja. Veliku zahvalnost dugujem fudbalskom mentoru, gospodinu Stevanu Mojsilović. Mnogo mi je pomogao da se što brže i kvalitetnije prilagodim. Svakodnevno radi sa mnom kako bih bila maksimalno spremna za klupske i za reprezentativne obaveze. Saradnja obuhvata sve segmente – od video-analiza, individualnih treninga i taktičke pripreme, do fizičkog rada i stalnih konsultacija. Pohvale i kritike su stalne, po zasluzi. Kakav je rad sa njim najbolje potvrđuju rezultati koje sam ostvarila u poslednje dve godine. Takođe, saigračice i ljudi u klubu su mi od prvog dana bili na raspolaganju u svakom trenutku, što mi je mnogo značilo.

Kako vas je „dočekala“ Rusija?

- Za dva meseca biće godina od kako sam ovde i mogu da kažem da se sada osećam kao kod kuće, ali još se navikavam na putovanja. Rusija daje novu dimenziju reči „ogromno“.  Moje prvo gostovanje je bilo u „obližnjoj“ Moskvi. Putovali smo vozom četiri sata u jednom smeru. Tada mi je kroz glavu prošlo: „Joj, pa nije baš blizu”. Potom su došla gostovanja u Samaru i Rostov. Do tamo je od Sankt Peterburga potrebno 24 sata putovanja u jednom smeru, jer do tih gradova trenutno ne može avionom. Kad putujemo avionom do nekih drugih gradova potreno nam je najmanje tri sata. To je potpuno novo iskustvo u mom životu.

Kakav je Sankt Peterburg?

- Dočekao me suncem i čarima belih noći. Čaroban grad, romantičan i bajkotiv. Svih ovih meseci više je bilo sunčanih dana nego kišovitih. Hladno je kad padne sneg, ali to je prava zimska idila. Grad se baš uvuče pod kožu. Imala sam priliku i da hodam po zaleđenoj reci Nevi, ali i da letos plovim njome. Grad je živ i pun ljudi. Nikada ne spava. Zaista treba čovek da doživi lepotu „Pitera“. Svakog dana mi se otkrije na drugaciji način i imam utisak da ga uvek upoznajem iznova!

U timu ste sa Violetom Slović i Živanom Stupar, nekadašnjim fudbalerkama Spartaka. Kako izgleda posle nekoliko godina rivalstva imati ih za saigračice?

- U Srbiji smo imale pozitivno rivalstvo, jer smo i i van terena imale odličan odnosu. Imam ogromno poštovanje prema Violeti i Živani i mnogo sam srećna što su ovde. Slović je kapiten reprezentacije i zaista je ogromna čast imati je za prijateljicu. Divna je osoba, veliki profesionalac, a fudbalskim karakteristikama suvišnoi je bilo šta reći. Svako ko je van svoje zemlje zna koliko mu znači kad čuje svoj jezik i svakodnevno priča na istom. Verujem da će to pozitivno uticati na sve tri.

Zenit ima dve dobitnice i ukupno tri Zlatne lopte Srbije u timu. Da li imate poseban status ili su zbog toga očekivanja prema vama veća?

- Violetine dve nagrade, kao i broj nastupa u nacionalnom timu govore sve. Ja sam tu da vredno treniram i pokupim svaki njen savet. U klubu nemamo nikakav pritisak, već zaista najbolji mogući tretman. U svakom trenutku osećamo ogromnu podršku u svemu, a očekivanja su velika jer je ovo veliki klub. Svi zajedno se trudimo da napravimo najbolji mogući rezultat. Velika je stvar što imamo podršku kluba i kada nastupamo u nacionalnom dresu i sve to zaista čini nas ponosnim što smo ovde i daje podstrek da svakodnevno budemo još bolje.

Srpkinje kolo vode u četiri najbolja kluba. Kako izgledaju vaši susreti, prvo van terena, a kako na terenu?

- Fudbal je za mene nešto posebnio. Zahvaljujući njemu upoznala sam mnogo prijatelja i drugarica. Trenutno u ligi ima puno „naših“ sa Balkana. Na terenu smo  rivali, van terena zaista uživamo. Viđamo se kad god imamo slobodnog vremena. Tako daleko, a osećamo se kao kod kuće. Svaka igračica sa svojim klubom bori se za što bolji plasman, ali uvek posle utakmice sledi razgovor, priča, razmenjivanje mišljenja. Prednost, a sada i mana je to što razumemo jedna drugu dok traje utakmica. Nema veze. Predivno je čuti svoj jezik!

Osvrnimo se na reprezentaciju. Kakav je utisak iskustva igranja u A diviziji protiv najjačih selekcija Evrope?

- Biti u krugu najvećih selekcija je posebna čast. Švedska i Italija su vrhunske reprezentacije, a u gripi je i veoma ozbiljna Danska . U ovom trenutku cilj ostati u A diviziji je teško dostižan, ali ništa nije skroz nemoguće. Ja sam uvek optimista. Verujem u tim.

Cilj kvalifikacija je plasman na SP 2027. u Brazilu. Da li je dostižan?

- Dobro je što se kvalifikacije nastavljaju posle grupne faze. Imaćemo šansu, na nama je da se pripremimo što je bolje moguće. Najbitnije je budemo zdrave, jer ni na jednoj utakmici nismo bile kompletne. Selektorka Lidija Stojkanović veruje u svaku od nas i zna šta radi. Brazil je na karti daleko, međutim fudbalski može biti blizu… Samo ako mi budemo prave.

Polako stižu igračice iz generacije koju predvodite zajedno sa Sarom Stokić sa iskustvom učešća na Prvenstvu Evrope za omladinke. Možete li da odvedete Srbiju i na neko od sledećih evropskih šampionata seniorki?

- Kao da smo juče bile na Evropskom... Veoma sam srećna što se uz Saru i mene priključuju i ostale saigračice iz te generacije. To je budućnost našeg reprezentativnog fudbala. I ta kombinacija igračica koje su igrale na EP na čelu sa sadašnjom selektorkom Lidijom Stojkanović ima nešto posebno. Nadam se ćemo pomoći ostalim devojkama u A timu i biti talija za plasman na još neko veliko prvenstvo. Dobar smo tandem. Kako bi otišli na neko veliko takmičenje ne možemo samo na rečima biti jake, moramo to pokazati na terenu. Taličnost je samo kap u moru za sve ono što moramo na terenu, a možemo. Ostaje nam da damo sve od sebe u narednim utakmicama i vidimo zapravo gde smo.

Šta je lična ambicija za klupski i reprezentativnu scenu šta je za tako nešto potrebno?

- Izabrala sam Zenit kao klub u kome mogu da se razvijam na pravi način. Veoma mi je bitno da igram u kontinuitetu. Uvek sam išla stepenik po stepenik. Tako je bilo bilo i kad sam donosila odluku vezanu za ovaj klub. Volela bih da jednog dana zaigram u nekom klubu u „ligama petice“. Da iskusim i taj najsjajniji vrh. Verujem i sigurna sam da je ovaj period mog života jedan deo puta koji moram da pređem kako bih došla do najvećih visina, jer ništa ne može preko noći. Na meni je da treniram, igram, dajem sve od sebe, da budem svesna koliko imam godina i da tek trebam da se usavršavam. Sve što je bilo samo služi kao lepo sećanje, ali ne želim da stanem na tome. Svaka utakmica je nova priča i želim da svakog trenutka budem bolja verzija sebe - zaključila je Nina Matejić.