Žurnal kao rutina

Mirno i tiho majsko jutro u Novom Pazaru, u jednom od kafića u centru gde se obično okupljaju sportisti koji su ponikli u ovom gradu, gotovo neprimetno, za stolom uz prozor sedelo je poznato lice - odbojkaš Irfan Hamzagić. Ispred njega šolja kafe i otvoren Sportski žurnal. Na prvi pogled sasvim običan prizor. A onda, spontano, bez velikih najava i protokola, počinje priča koja vodi daleko izvan granica ovog grada.

- To mi je neka rutina -  rekao je kroz osmeh. - Volim rano da ustanem, da na miru popijem kafu i prelistam Žurnal, da ispratim šta se dešava u sportu.

I baš iz tog mirnog jutra, otvorila se priča i o karijeri ispunjenoj trofejima i velikim izazovima. Posle uspešnih sezona i odlične igre u Novom Pazaru, sa osvojena dva Kupa i dva Superkupa Srbije, put ga je odveo u Francusku, u Kan, gde je bio deo, kako kaže, „šampionske ekipe” sa kojom je imao izuzetno uspešnu takmičarsku godinu. Posle toga usledila je selidba u Nemačku, novu sredinu, ali ritam dobrih igara i pozitivne atmosfere u timu ostao je isti.

Ipak, posebnu stranicu njegove sportske biografije ispisuju godine provedene na Bliskom istoku.

- Posle Saudijske Arabije, dobio sam poziv iz Al Aina. Došao sam praktično na mesec dana da pomognem ekipi u završnici takmičenja. Na kraju smo osvojili Prezident kup, što je najprestižniji trofej u Emiratima. To je trofej koji svi žele i na kraju smo uspeli da ga donesemo klubu posle dugo vremena.

Trofej koji se čekao gotovo deceniju doneo je ogromnu radost klubu, ali i još jednu potvrdu kvaliteta igrača koji gde god da ode ostavlja trag. Sličnu priču nosi i iz Kuvajta, gde je sa ekipom Burgana osvojio dva pehara i beležio zapažene rezultate.

Na pitanje da li ga prati sreća da uvek igra u ekipama koje osvajaju trofeje, odgovario je skromno da iza svega stoje rad, disciplina i dobra atmosfera u timu. Kad je reč o Novom Pazaru, njegov odgovor je realan, ali ne i bez nade.

- Talenta ima mnogo, ali bez jakog sponzora teško je napraviti iskorak. Ova druga liga je prilika da mladi sazru i pokažu kvalitet. Verujem da uz pravu podršku Novi Pazar može da napravi ozbiljnu priču.

Kafa se polako hladila, stranice Žurnala okretale, a razgovor se završio jednako spontano kao što je i počeo.

U tom jednostavnom jutru, bez pompe i reflektora, ostao je utisak da te najlepše priče često nastaju baš tako iznenada tiho, uz kafu i novine.