„Setio sam se Samuela i rizikovao sa Rodrigaom”

Dejan Stanković sijao je od sreće posle treće duple krune sa Crvenom zvezdom. Trofejni trener delovao je iscrpljeno po završetku finala protiv Vojvodine u Loznici, glas mu je bio promukao, ali je kao i uvek pred novinarima bio iscrpan i precizan.

- U prvom poluvremenu imali smo šansu preko Marka Arnautovića i pogođenu stativu posle reakcije golmana Vojvodine Rosića. Nismo ušli dobro u meč, ali razumem igrače. Kraj sezone se bliži i nije isto igrati sad i na početku ili sredinom sezone. Međutim za mene su igrači pobednici jer znam šta su morali da urade i koliko su energije potrošili. Dali su sve od sebe i mogu samo da osećam zahvalnost prema njima, takođe i prema klubu što mi je omogućio da doživim ove emocije. Popeo sam se kod navijačima kako bih im ukazao poštovanje. To je neopisivo! Ovako nešto može da priredi samo Crvena zvezda – ushićeno je počeo Stanković.

Potom se šef stručnog štaba kluba iz Ljutice Bogdana osvrnuo na igru Vojvodine:

- Čestitam Novosađanima i kolegi Miroslavu Tanjgi na kvalitetnoj igri i zaista dobrom otporu. Mogao je meč da ode na obe strane.

Rodrigao, strelac izjednačujućeg gola, bio je s razlogom najviše apostrofiran od predstavnika sedme sile u razgovoru sa Stankovićem:

- Prošla mi je kroz glavu utakmica Intera i Sijene kad smo gubili 1:3 kod kuće i na kraju pobedili. Tad je naš trener Žoze Murinjo ubacio štopera Valtera Samuela u špic. Kad sam izašao na teren pred drugo poluvreme prvo sam Rodrigaa poslao na zagrevanje. Na 1:2 za rivala znao sam da ću da ubacim Brazilca kao špica. Zašto i kako?! Javilo mi se. Da nismo osvojili pehar govorili biste da sam lud, ali nisam. Znao sam šta želim i mogu da dobijem od Rodrigaaa. Znao sam i da ću ako izjednačimo da vratim na formaciju 5-3-2. Što se kaže, imao sam plan B. Nije bila ludost već sam tačno znao šta radim.

Podsetili smo Stankovića da je isto učinio 1. aprila 1992. u Sofiji legendarni trener Vujadin Boškov vodeći Sampdoriju u trijumfu protiv Crvene zvezde u prvoj grupnoj fazi Kupa šampiona,, uvođenjem štopera Srećka Kataneca na poziciju špica, što je prvo donelo izjednačenje, kasnije i pobedu Đenovljana od 3:1.

- Daleko je to sećanje za mene. Prošao mi je kroz glavu meč Intera i Sijene. Imali mnogo kadrovskih problema u pripremi duela sa Vojvodinom. Bilo je igrača koji su bili na klupi za rezerve, ali nisu mogli da uđu u igru. Tako je kad se dođe do kraja, sad će u junu da bude godinu dana od početka sezone. Osećam veliku zahvalnost prema igračima. Malo nas je iscrpelo finale.

Stanković je tokom finalnog meča skoro izgubio glas, dok su pojedini igrači nakon penal serije i pobede legli na travu i plakali… Žrtvu je podneo i prvi asistent Vićenco Saso, pomoćni trener Crvene zvezde, zaradivši crveni karton zbog proslave gola.

- Pa, dobro… To je fudbal. Dobio je crveni i trener golmana Supić. Bilo je kartona na obe strane. Spektakularno finale. Bio sam fokusiran na meč, nisam hteo ništa da prepustim slučaju… Šest uzastopnih duplih kruna je veliki uspeh za Crvenu zvezdu. Kad sam došao u decembru sam govorio da se klub mnogo promenio, da sistematski radi dobar posao: Zvezdan Terzić, Svetozar Mijailović, Marko Petrović, Marko Marin… Taj „funkcionerski blok” iz prvog mandata je postao znatno ozbiljniji u mom drugom mandatu i radi ozbiljan posao. Znam koliko se oni žrtvuju i šta sve treba da urade kako bi Zvezda išla napred. Nije lak posao. Na kraju svi kažu: „e, lako je. Verujte da nije lako braniti duple krune i osvajati trofeje. Još jednom čestitke klubu i ogromna zahvalnost sa moje strane.

Trener šampiona i pobednika kupa upitan je da li je na bolju igru u nastavku protiv Vojvodine uticala  njegova promena u vođenju utakmice i generalno smirenost koju iskazuje u drugom mandatu.

- Možda sad mnogo mirnije sagledam detalje. Drame na poluvremenu nije bilo. Samo sam tražio da postignemo jedan gol i posle toga da vidimo kako će dalje da se odvija meč. Nije sramota ni da se izgubi. Finala su čudna, jedna lopta, prekid… Samo sam tražio strpljenje i da ne radimo stvari koje nikad nismo, što bi se reklo da izmišljamo toplu vodu. Spremili smo meč kako smo želeli. Nastojali smo da opteretimo odbranu Vojvodine sa dva špica i mnogo lopti šaljemo iza njihove odbrane. Samo mi je važno bilo strpljenje i jedan gol. Da li sam se promenio?! Ne znam. Kao svaki čovek pun sam vrlina i mana. Promenio sam se dovoljno da bih bio racionalan u ovakvim trenucima – zaključio je Stanković.