Vanja Ivanović u Vakifbanku: Da li stvarno idem ili sanjam?

Bio je 5. maj 2026. kad je Vanja Ivanović, 21-godišnja reprezentativka sletela iz dalekog Sankt Petersburga u Beograd. Već posle pet dana Vanja je uzela opremu, spakovala u ranac i krenula put dobro poznate dvorane – Zavoda za sport na trening selekcije Srbije. Do tada je uspela da sabere utiske iz sezone u Korabelki koja nije bila po njenoj meri, odgleda polufinale i finale Lige šampiona pogotovu bravure Vakifbanka – ekipe u kojoj će srpski primač servisa biti dve sezone 2026/28!

U razgovoru za Sportski žurnal, ubojiti napadač govorila je o pripremama seniorki, epizodi u Rusiji, odlasku u trofejni klub iz Istanbula, trenerskoj ikoni Đovaniju Gvidetiju.

Kakav je režim rada na treningu, prva slika, mladi ste ali sa stažom u plavom timu?

- Trenutno nas je 22 na treningu. Odlično izgleda, dobro radimo sve od prve do poslednje. Baš se jako trenira što mi se sviđa a i prija posle malo lošije sezone u Rusiji. Jedva sam čekala da dođem i radim ovde sa devojkama, dobrim trenerima, Sve je u najboljem redu – vedrog je raspoloženja Vanja Ivanović, pre odlaska na prepodnevni trening.

Kažete „lošija klupska sezona”, da li ste i koliko zadovoljni inostranom premijerom u Rusiji?

- Prva sezona svakako da je uvek najteža pogotovu u Rusiji. Ne znam šta bih rekla što se tiče moje... Nedostajao mi je bolji trener, i dalje sam mlad igrač i volela bih da je sa te strane bilo bolje. Na početku su bile neke povredice, mesec i po, dva borila sam se, teže sam ušla u ritam kasnije, potom su postojali i problemi sa leđima. Nisam toliko ni igrala, samim tim ne mogu da kažem ništa specijalno. I sa trenerom nije bila relacija kako treba, prvi ženski trener sa kojim sam radila. Nismo se poklopile.

Dolazak u Srbiju, rad u reprezentaciji došao je kao melem. Posle priprema dolazi deo koji možda i najviše prija – igrački, na turniru u Đenovi gde će rivali biti Italija, Poljska, Turska?

- Dobra provera svakako. Te tri ekipe možda će nam biti i najveći konkurenti na Evropskom prvenstvu. Izuzetni timovi, što će nam ujedno biti i sjajna priprema za dalja takmičenja. Verovatno će se posle toga i selektor odlučiti koga će dalje voditi. Tamo smo četiri, pet dana, potom se vraćamo se u Srbiju i ubrzo posle toga počinje Liga nacija a mi krećemo u Kinu. Bićemo van Srbije skoro mesec dana jer ćemo odmah produžiti na drugi vikend na Filipinima. Takođe u planu su i prijateljski mečevi u Kini posle prvog vikenda VNL. Videćemo kako će izgledati. 

Ko Vam je od igračica najbliži, s kim ste obično u paru, ko Vam je cimerka, tu su Vama dobro poznata lica?

- Ima dosta devojaka sa kojima sam trenirala prošle godine, i u Železničaru, takođe dosta je devojaka iz moje generacije - znamo se mi već dugo. Samo nekoliko njih starijih je tu za sada – Maja Aleksić, Slađana Mirković i Aleksandra Jegdić. Zasad nam je divno. Najviše sam sa Cvetkom (op. aut Jovanom Cvetković), ona mi je cimerka. Bila je sa nama prošle godine na pripremama ali zbog povrede nije mogla ništa. Ali tu je uvek bila sa nama, u hotelu, na treninzima... I to se računa – slušala je i Cvetkovićeva razgovor, bila je u pozadini i kao i uvek zajedno sa Vanjom i Henom Kurtagić prenosila dobre vibracije. 

Zanimljivo, Vi ste došli iz Rusije, cimerka Jovana u 2026/27 nosiće dres Uraločke – da li ste preneli savete, impresije o ligi?

- Pričale smo mnogo o tome. Njoj će biti odlično u Uraločki, trener Karpolj, ne treba ni trošiti reči. Imaće i Branku Ticu, biće joj lakše. Dobra je ruska liga i za početak će stvarno napredovati. Zaslužila je posle toliko godina provedenih u TENT-u. Bilo je vreme za inostranstvo.

Kakav je zdravstveni bilten?

- Za sada smo svi dobro, treniramo ozbiljno. Jedino ko nedostaje je Mina Mijatović. Bila je nekoliko dana dok sam trenirala, posle ne, upravo zbog zdravstvenih problema ali ne bih ja o tome.

Na kraju ali poslastica i to klupska - poznato je da ste još 13. januara potpisali ugovor sa turskim Vakifbankom, šampionom Evrope i Turske, da li je ispunjenje sna ili jednog od snova?

- Jeste ispunjene sna, zapravo jednog od kao što ste rekli. Idem tamo ali treba i da se pokažem, igram utakmice i da se nešto osvoji. I dalje mi je čudno kad pitaju ljudi jer i dalje nisam svesna. Gledala sam finale Lige šampiona, pehar koji je ekipa osvojila. Zapitam se „jel stvarno idem u ovu ekipu ili sanjam”?! Osvestiću kad budem otišla u klub. Naravno, htela sam da radim sa dobrim trenerom, takođe čast je kad dobijete poziv od takvog stručnjaka koji vas želi u ekipi. Videćemo. Sad treba i tamo da se dokažem. Nije mala stvar da se potpiše i ode u renomirani klub. Potpisala sam na dve sezone i jedva čekam da odem posle reprezentativnog leta koje mi je prioritet! – iskrena je do kraja Vanja Ivanović, željna učenja, dokazivanja, upijanja saveta od svetskih zvezda koje je Gvideti okupio u timu.