Rukometna reprezentacija Srbije ispisala je jednu od najlepših sportskih priča poslednjih godina i ostvarila veliki podvig plasiravši se na Svetsko prvenstvo posle dramatičnog dvomeča sa selekcijom Mađarske. U trenucima kada su mnogi sumnjali, kada su sjajne momke svi videli kao autsajdere protiv jedne od najjačih evropskih reprezentacija, oni su pokazali nešto što ne može da se izmeri statistikom – srce, karakter, veru i ogromnu želju da se izbore za grb Srbije.
Od samog starta bilo je jasno da Srbiju očekuje izuzetno težak zadatak. Sa druge strane terena nalazila se moćna Mađarska, selekcija sa velikim iskustvom, vrhunskim igračima, ogromnim budžetom i moćnim klubovima. Malo ko je verovao da Srbija može da napravi podvig, ali upravo u takvim situacijama rađaju se najveće pobede i najlepše sportske priče.
Prvi meč u Nišu pokazao je da ova generacija Srbije ima nešto posebno. Pred punim tribinama, uz neverovatnu podršku navijača, naši rukometaši odigrali su meč za ponos. Borili su se za svaku loptu, za svaki duel, za svaki pedalj terena. Nijednog trenutka nisu odustajali, čak ni onda kada je bilo najteže. Upravo ta energija, ta zajedništvo i vera doneli su Srbiji veliku pobedu od dva gola razlike, pobedu koja će se ispostaviti kao ključna u borbi za Svetsko prvenstvo.
Međutim, svi su znali da pravi pakao tek sledi. Revanš u Vespremu, u hramu mađarskog rukometa, bio je najveći mogući test za ovu generaciju. Igrati u takvoj atmosferi, pod ogromnim pritiskom, protiv reprezentacije koja pred svojim navijačima retko gubi, zahtevalo je ne samo kvalitet, već i ogromnu psihološku snagu. I upravo tu je Srbija pokazala koliko vredi.
Naši igrači nisu poklekli pred pritiskom. Naprotiv, pokazali su karakter šampiona. Iako je Mađarska tokom meča pokušavala da slomi otpor Srbije i anulira zaostatak iz Niša, naši rukometaši su izdržali svaki nalet. Borili su se do poslednjeg atoma snage, ginuli jedan za drugog i nijednog trenutka nisu dozvolili da se izgubi vera u uspeh. Na kraju, Mađarska jeste slavila minimalnom razlikom, ali to nije bilo dovoljno da zaustavi Srbiju na putu ka Svetskom prvenstvu.
Taj poslednji zvuk sirene u Vespremu označio je mnogo više od običnog plasmana na veliko takmičenje. Označio je povratak Srbije tamo gde joj je mesto – među najbolje rukometne reprezentacije sveta. Posle razočaranja i propuštenog prethodnog Svetskog prvenstva, ovaj uspeh ima posebnu težinu. Ovo nije samo sportska pobeda, već dokaz da srpski rukomet ima budućnost, da ima igrače koji su spremni da se bore do kraja i da nose dres Srbije sa ogromnim ponosom.
Ono što ovaj uspeh čini još većim jeste činjenica da je ovo Svetsko prvenstvo ujedno i kvalifikaciono za Olimpijske igre. Upravo zato ovaj plasman ima ogroman značaj ne samo za sadašnjost, već i za budućnost srpskog rukometa. Srbija je dobila priliku da se bori za mesto na najvećoj sportskoj sceni, među najboljim reprezentacijama sveta, što je san svakog sportiste.
Ova generacija rukometaša pokazala je kako se bori za svoju zemlju. Pokazala je da se srcem, zajedništvom i verom mogu pomeriti granice i pobediti čak i onda kada te svi otpisuju. Upravo zato će ovi mečevi protiv Mađarske ostati upamćeni kao primer hrabrosti, ponosa i istinskog sportskog duha.
RAUL VRATIO POBEDNIČKI KARAKTER
Dolaskom Raula Gonzales, reprezentacija Srbije dobila je mnogo više od selektora — dobila je vođu, vizionara i čoveka koji je uspeo da probudi ono najvažnije u ekipi - veru u sebe. Tamo gde je nekada bilo nesigurnosti, danas se vidi disciplina, samopouzdanje i jasan pobednički mentalitet.
Gonzales je uspeo da „skocka” tim na način koji se ne viđa često. Uneo je red, sistem i prepoznatljiv stil igre, ali pre svega ulio je momcima uverenje da mogu da se nose sa najjačima. Svakom igraču pronašao je pravu ulogu, napravio kompaktnu i borbenu celinu i vratio Srbiji ono što je dugo nedostajalo — karakter pobednika.
Protiv Mađarske, Srbija nije izgledala kao ekipa koja se brani od favorita, već kao tim koji tačno zna šta radi i kako želi da dođe do cilja. Taktički, utakmica je bila postavljena besprekorno. Odbrana organizovana do detalja, napadi strpljivi i pametni, reakcije sa klupe pravovremene — sve je nosilo pečat selektora koji savršeno čita igru. Upravo u takvim mečevima vidi se veličina trenera.
Plasman na Svetsko prvenstvo nije došao slučajno, niti na čist individualni kvalitet. Do njega se došlo radom, disciplinom i jasnom idejom koju je Raul Gonzales usadio reprezentaciji. On je jedan od najzaslužnijih što Srbija ponovo izgleda kao ozbiljna rukometna sila, tim koji ima i glavu i srce.
BRAVO ZA RUKOMETNI SAVEZ SRBIJE
Rukometni savez Srbije je povlačenjem poteza da za selektora dovede Raul Gonzalesa pokazao da želi ozbiljan, moderan i pobednički rukomet. Dovođenje trenera takvog renomea nije bio samo dobar izbor — bio je to potez koji je vratio veru u srpsku reprezentaciju. Gonzales je čovek koji iza sebe ima ogromno iskustvo, trofeje i autoritet jednog od najboljih trenera današnjice, a Srbija je u njemu dobila lidera koji zna kako se pravi veliki tim.
Ali, ovoga puta nije samo selektor bio na visini zadatka. Rukometni savez Srbije je pokazao šta znači prava organizacija. Kampanja „Svi za Niš” pogodila je pravo u srce naroda i odjeknula na najbolji mogući način. Atmosfera koja je stvorena oko reprezentacije bila je nešto što srpski rukomet dugo nije osetio.
Dvorana u Nišu bila je premala da primi sve koji su želeli da budu uz Srbiju. Tražila se karta više, a utisak je bio da bi i dvorana od 10.000 mesta bila mala za energiju i ljubav koju su ljudi želeli da pruže nacionalnom timu. To je najbolji dokaz koliko je narod ponovo prepoznao emociju, borbu i zajedništvo koje ova generacija nosi.
Rukometni savez Srbije besprekorno je organizovao čitave kvalifikacije i učinio sve da reprezentativci i stručni štab imaju maksimalne uslove. Od podrške selektoru, preko organizacije utakmica, do stvaranja atmosfere zajedništva — sve je bilo na nivou velikih evropskih saveza. Igrači su osetili da iza sebe imaju sistem koji veruje u njih, a to je u modernom sportu ogromna stvar.
Posebno veliki gest bio je i to što je Rukometni savez Srbije organizovao tri autobusa navijača za Vesprem, kako bi reprezentacija i u najvažnijoj utakmici godine imala podršku sa tribina. Ta slika zajedništva, gde Savez, tim i narod dišu kao jedno, upravo je ono što pravi velike rezultate.
Sve što se dešavalo oko ove reprezentacije pokazalo je da Srbija ponovo gradi ozbiljnu rukometnu priču. Uz Raula Gonzalesa, podršku Saveza i narod koji je stao iza tima, srpski rukomet je dobio ono što mu je najviše nedostajalo — jedinstvo, veru i osećaj da ponovo možemo da budemo deo evropskog i svetskog vrha.
DARKO ĐUKIĆ: SVE SMO IZDRŽALI
Darko Đukić je prvi put loptu dobio u 45. minutu i „mrtav hladan“ je poslao tri puta u mrežu, hirurški preciznim šutem:
- Vratilo nam se za sve prethodne neuspehe, a, iskreno bilo je vreme da se i mi malo radujemo. Iskreno, mislim da smo dominirali u obe utakmice i mogu slobodno da kažem da je u Vespremu Mađarska imala domaćinsko suđenje, ali smo i to izdržali i pobedili. Bili smo sjajni u finišu, u odbrani pre svega i moram da istaknem da je ovo naš dobar početak sa Raulom Gonzalesom. Nadam se da će biti još puno slavlja. Moram i da se zahvalim Nišlijama na podršci u prvom meču, jer bez njih ne bi bilo ovoga – rekao je Đukić.
STEFAN DODIĆ: SVAKA ČAST RAULU
Sjajne partije u dve utakmice sa Mađarskom pružio je Stefan Dodić koji je pokazao pravu klasu.
- Ovo je pobeda za sve naše ljude i za našeg Lazara Kukića. Mnogo nam je nedostajao u ovim bitnim utakmicama. Svaka čast i Draganu Pešmalbeku, koji se lavovski borio u obe utakmice, pravi je ratnik. Potrošili smo emocije i snagu u finišu, igrali dugo sedam na šest, što je zahtevno, ali dobro smo izdržali. Našli smo sistem koji nam odgovara i moram reći, svaka čast i selektoru Raulu kako je pripremio ove mečeve – rekao je Dodić.
MIJAJLO MARSENIĆ: IGRALI SMO ZA KUKIĆA
Kapiten reprezentacije Srbije, Mijajlo Marsenić se lavovski borio na crti sa gorostasnim igračima Mađarske.
- Ovo je pobeda za Lazara Kukića koji nije bio tu, ali je mislima s nama. Najsrećniji sam kapiten na svetu. Osvojio sam Ligu šampiona i Bundesligu, ali ovo stavljam u istu ravan. Verovali smo, ginuli za svaku loptu. Moram da se zahvalim i navijačima, bili su sjajni i u Nišu, i u Vespremu, ali iskreno, samo sam njih čuo i uživao u svakom trenutku. Što se tiče revanša, nismo ni mi dobro odigrali neke situacije u finišu, ali smo u odbrani bili fantastični. Ponosan sam na naše mlade igrače. Rekao sam da moraju da veruju Raulu Gonzalesu, jer je to najbolji trener na svetu. Zaslužili smo konačno da se nama jednom vrati za sve poraze koje smo gubili nesrećno, a ovo je veliki impuls za naš rukomet – rekao je Marsenić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
