Prošle su skoro dve godine otkako su na čelo srpskog rukometa došli novi ljudi i može se slobodno i sa sigurnošću reći da se mnogo toga promenilo - nabolje. Period koji je bio ispunjen brojnim izazovima, neizvesnošću i nepoverenjem, zamenjen je jasnom vizijom, ozbiljnim radom i konkretnim rezultatima koji su postali vidljivi brže nego što je iko mogao da očekuje. Danas, kada se podvuče crta, jasno je da srpski rukomet korača u potpuno drugom pravcu, s daleko više stabilnosti, organizacije i ambicije nego ranije.
Iz dana u dan, Rukometni savez Srbije pokazuje da iza svake odluke stoji sistem, strategija i želja da se stvari postave na zdrave temelje. Vidljiv je napredak u funkcionisanju Saveza, odnosu prema klubovima, organizaciji takmičenja, radu sa mlađim kategorijama, ali i u opštoj slici koju srpski rukomet danas šalje javnosti. Ono što je posebno važno jeste činjenica da su obećanja data na početku mandata u velikoj meri i ispunjena, što je vratilo poverenje ljudi u sistem i pokazalo da se ozbiljnim radom rezultati mogu postići i u kratkom vremenskom periodu.
Da bi jedan Savez funkcionisao na visokom nivou, neophodni su ljudi koji imaju energiju, znanje i jasnu viziju, a jedan od najzaslužnijih za sve što je urađeno u prethodnom periodu svakako je generalni sekretar, Ivan Milivojević. Svojim radom, posvećenošću i svakodnevnim angažovanjem, on je bio jedan od ključnih ljudi u procesu stabilizacije i modernizacije Saveza, pokazujući da ozbiljna organizacija, dobra komunikacija i jasna strategija mogu da donesu konkretne rezultate. Upravo zato danas mnogi smatraju da srpski rukomet posle dugo vremena ponovo dobija konture sistema koji ima budućnost i koji može da vrati ovaj sport tamo gde mu je mesto.
Poslednji rezultati najbolje ilustriju sve rečeno, jer je muška reprezentacija Srbije eliminisala Mađarsku i napravila neverovatan uspeh plasiravši se na Svetsko prvenstvo.
– Imenovanjem i dovođenjem Raula Gonzalesa na mesto selektora državnog tima, krenula je nova era srpskog rukomta. Sama činjenica da je jedan od najboljih trenera na svetu preuzeo Orlove podigla je i nivo naših očekivanja. Nije tajna da je želja svih nas povratak muške selekcije na Olimpijske igre i, iskren da budem, mislim da je prolazno vreme za dosadašnje rezultate, dosta dobro – rekao je na početku razgovora Ivan Milivojević.
Mađarska bila najteži mogući protivnik u baraž utakmicama?
– To je tačno, ali smo mi od starta verovali u plasmana na Svetsko prvenstvo i ono što radimo, utakmica sa Mađarskom je sigurno opredelila blisku budućnost našeg rukometa. Sve strukture našeg sporta , ljudi i organizacije bili su u službi Saveza, uspeha i ovih utakmica. Sve je podignuto na najviši nivo, a kampanja „Svi za Niš“ ujedinila je srpski rukomet, niko se nije delio na regione, klubove i ljude, svi smo bili uz reprezentaciju, svi smo bili Srbija. Za utakmicu na Čairu dugo se tražila karta više i da smo tada imali veću dvoranu i ona bi bila puna. Svi su bili u istim majicama, svi su bili ujedinjeni, cela Srbija je živela rukomet.
Posle više od decenije Srbija je imala podršku i na gostovanju?
– To nam je sad već praksa. Od kad sam stigao u Savez, reprezentacija je imala podršku i van granica naše zemlje, imali smo navijače na Svetskom prvenstvu za žene, ali i na Evropskom šampionatu za muškarce, i budite sigurni, uvek ćemo je imati. U Vesprem smo vodili 270 navijača, koji su u pojedinim momentima bili glasniji od 5.500 Mađara! Navijači mnogo znače, to potvrđuju i izjave svih igrača, a ja bih se i ovom prilikom zahvalio svima koji su bili uz nas – u Nišu, Vespremu, putem TV ekrana, svima koji su želeli da gledaju utakmicu, a nisu uspeli... Ovo je bila pobeda svih nas.
Povratak u Niš se pokazao kao pravi pogodak?
– Apsolutno! Ovaj grad je još jednom pokazao zašto je rukometna kuća, zašto je Čair naš bastion i definitivno je to mesto gde muška reprezentacija treba da igra svoje mečeve. Naravno, ne smemo da zaboravimo i da su žene igrale u Kragujevcu, gde je, takođe, dvorana bila puna, potom su igrale na Uskrs u Novom Sadu, a tribine Slane bare su bile krcate. Pre toga je hala u Boru bila premala da primi sve navijače... Mislim da nismo pogrešili što su baš ovi gradovi bili domaćini i ovim putem želim da im se zahvalim.
Sva obećanja koja ste dali u oktorbu 2024. godine, kad ste i imenovani na mesto generalnog sekretara, ste i ispunili?
– Uvek stojim i uvek ću stajati iza svojih reči i obećanja, ne pričam stvari za koje nisam siguran. Od prvog dana sam imao viziju i verovao u ono što radim, naravno uz veliku pomoć saradnika i svih ljudi oko mene. Kad se podvuče crta, mogu ponosno da kažem da san zadovoljan urađenim u dosadašnjem periodu.
A, nije bilo lako, u startu ste imali veliku prepreku, jer su žensku reprezentaciju čekale kvalifikacije za Svetsko prvenstvo protiv veoma jake Slovenije?
– To je bio prvi veliki zadatak, ponosan sam što smo uspeli da vratimo najbolje igračice i što je publika ponovo mogla da uživa u igri Andree Lekić, Dragane Cvijić, Katarine Krpež-Šlezak i Kaće Tomašević. Napravili smo plan i one su nam donele plasman na planetarni šampionat. Kasnije je Andrea završila karijeru, izgubili smo tada igračicu, ali smo ubrzo dobili bitan šraf u mašineriji, jer je preuzela funkciju generalnog menadžera svih ženskih selekcija. Iskren da budem, žao mi je što nije igrala na tom Svetskom prvenstvu, jer sam siguran da bismo ostvarili još bolji rezultat. Sad očekujem da ona bude idejni vođa kad je ženski rukomet u pitanju. Početak mog mandata obeležio je i dolazak Raul Gonzalesa na mesto selektora muškaraca i plodovi njegovog rada će se tek videti u pravom smislu. Mislim da su to dani i događaji koji su promenili kurs srpskog rukometa.
Na šta se najviše ponosni u dosadašnjem radu?
– Posle dužeg vremena uspeo sam da formiram tim koji je kadar da iznese svaki izazov sa kojim se suoči. Tu mislim i na organizaciju Evropskog prvenstva, međunarodnih utakmica, sve zahtevne situacije u kojima se nađemo, rešavaju se sad na pravi način. Drago mi je što se veliki broj mladih ljudi uključio u rad, kancelarija Saveza je „osvežena“ novim licima i mogu slobodno da kažem da se nova energija oseća na svakom koraku. Zadovoljan sam našim prolaznim vremenom, sve ide po planu i prati viziju.
Šta je moglo i moralo bolje?
– Ne znam, ali su neke stvari mogle brže. Recimo da me dve godine boli što Jelena Živković nije zaigrala ponovo za reprezentaciju. Eto, to je recimo moralo da se reši na bolji način. Kad sagledam ostale stvari, bilo je nekih dešavanja na koje nismo mogli da utičemo, ali nam nisu nikada poremetila planove, samo su ih prolongirala.
Kakva je saradnja sa Partizanom, Vojvodinom, Zvezdom, Naisom, vodećim klubovima?
– Jedno od mojih obećanja i prevashodnih ciljeva je bio da ligu vratimo klubovima i da se oni bave takmičenjem. Komunikacija koja se odvija mimo takmičenja sa svim klubovima je na izvanrednom nivou i mislim da svi možemo da budemo ponosni jer sad zaista funkcioniše sve kao porodica. Tvrdim da Savez ima razumevanja za sve, ali i klubovi su pokazali dvosmernu ulicu, a ovo mogu svi da potvrde, jer često delimo probleme, pričamo o svemu.
Kakva je situacija sa Zajednicom sudija, kontrolora, trenera, nekada je tu dosta „škripalo“?
– To je sada prošlost, jer u ovom trenutku saradnja i komunikacija sa strukturnim organizacija je na najvišem nivou. Moram da kažem, posle dugo vremena svi učesvujemo u bitnim odlukama i važnim temama. Kao što sam rekao, konačno rukometna zajednica funkcioniše kao porodica.
Utisak svih je da u rukometu nikada nije bilo mirnije i stabilnije?
– Napravili smo jedinstvo, ujedinli sve strukture i „interesne grupe“, jednostavno imamo homogenu celinu. Kampanja „Svi za Niš“ nije bila samo rezultat rada poslednjih mesec dana, već onoga što traje više od godinu dana. Kad vidim da svi međusobno komuniciraju i rade u interesu rukometa, meni je srce puno.
Čini se da Savez nikada nije imao bolju komunikaciju sa medijima?
– I pripadnici sedme sile su prepoznali jedinstvo i slogu koja je zavaladala u rukometu. Mediji su svesni da su im kancelarije Saveza ponovo otvorene, da su uvek dobrodošli i da je to i njihova kuća. Trofejna sala koju vraćamo u prvobitno stanje podjednako je i njihova, kao što je od svih rukometnih radnika, trenera, igrača. Komunikacija sa medijima je izvanredna, oni razumeju potrebe Saveza, kao i mi njihove, a novinari su ponovo uz naše selekcije, bilo da igraju u Srbiji ili u inostranstvu, što se pokazalo i na Svetskim i Evropskim prvenstvima. Moram da napomenem i da prvi put u istoriji, pored eksternih saradnika, Rukometni savez ima devojku koja je zaposlena u kancelariji i zadužena za medijski deo.
Da li je skromno ako kažemo da je Rukometni savez u poslednje dve godine organizaciono najviše napredovao?
– Nije i mogu sad da obećam da ćemo tek praviti rezultate i pomerati granice – rekao je na kraju jedan od najuspešnijih sportskih radnika, generalni sekretar RSS, Ivan Milivojević.
MINI-RUKOMET DAJE REZULTATE
RS Srbije u saradnji sa EHF, širom naše zemlje uveliko sprovodi realizaciju Master plana u mini-rukometu, a 16. maja je organizovana do sada neviđena sportska manifestacija?
– Ulazimo u drugu godinu Master plana, koju radimo uz podršku EHF, a tiče se popularizacije rukometa, jer ovim projektom želimo da što više dece upozna lepote ovog sporta. U manifestaciji „Cela Srbija igra-mini rukomet“ učestvovalo je preko 140 klubova, 5.000 dece i tog 16. maja, u 12 časova, na preko 85 lokacija igrao se mini-rukomet! Uprkos lošem vremenu i kiši, svi su izašli da budu deo jedne lepe priče i tako smo svima poslali poruku da je rukomet u srbiji živ.
REGIONALNA LIGA PRAVI POTEZ
Trenutno je aktuelna tema u srpskom rukometu pokretanje Regionalne lige?
– Kad se pozitivne stvari dešavaju i naša regionalna saradnja sa drugim Savezima postoji, kao saradnja sa EHF i IHF, onda se dolazi i do realizacije ideja. Nošeni time, a na osnovu Memoranduma koji su potpisali Vlade Srbije, Makedonije i Crne Gore organizovali smo sastanak Saveza bivše Jugoslavije. Ideja je bila da pokrenemo Regionalnu ligu koja će u prvoj godini imati skraćeni oblik, prevashodno zbog nedostatka termina i vremena. Da bismo je prilagodili normativnim aktima, došli smo do rešenja da se igra po sistemu dve grupe po šest timova. Od sledeće sezone obe lige će igrati dvokružno sa fajnal forom. Najveći benefit od Regionalne lige imaće klubovi i mladi igrači koji kroz prvenstva ne mogu da steknu određeno iskustvo i da napreduju. To nam je bila i prva vodilja kad smo počeli razgovore.
LIGA ŠAMPIONA SVE IZVESNIJA
Saradnja sa EHF je sve bolja, pa se uveliko šuška da će prvak Srbije sledeće sezone zaigrati u Ligi šampiona?
– Možda je najveći benefit što smo uspeli na međunarodnom planu da vratimo Rukometni savez gde pripada. Vidljivi smo, ima nas svuda, imamo i dobru komunikaciju sa EHF, dobili smo domaćinstvo Evropskog prvenstva, a veliki su izgledi da ćemo imamo učesnika u Ligi šampiona i Ligi Evrope za muškarce i kod dama jedan tim u grupnoj fazi Lige Evrope. Definitivno smo na tom planu otišli korak dalje, a svega toga ne bi bilo da naši klubovi u muškoj konkurenciji nisu napravili dobar rezultat i stvorili sjajne timove koji mogu da odgovore izazovu.
VELIKA POMOĆ DRŽAVE
Da li i koliko imate pomoć države?
– Upravo je država najveći oslonac Rukometnog saveza, a kompanija Dunav osiguranje je ujedno i naš najveći sponzor. Iskreno, bez ovakve pomoći države ne bismo mogli da planiramo i sprovedemo sve naše zamisli. Kako budemo rasli imaćemo i veću podršku, što je prirodno.
POD HITNO NAM TREBA TRENAŽNI CENTAR
Šta je potrebno rukometu da bude još bolji?
– Infrastruktura, a očekujemo da se i to reši u narednom periodu. Mađari, koje smo eliminisali, imaju više desetina trenažnih centara specijalizovanih samo za rukomet, dok im je budžet deset puta veći! Ukoliko želimo još bolje rezultate, moramo da težimo ka infrastrukturnom napretku i tu očekujem najveću pomoć države. Sagledavajući stvari došli smo do neverovatnog podatka, a to je da postoji samo sedam ženskih klubova, u svim ligama, koji imaju više od sedam i po sati rukometnih treninga za nedelju dana! To je poražavajuće. Za ozbiljan rezultat je potrebno mnogo više rada, a za to nam treba infrastruktura.
KRAGUJEVAC – MOJ GRAD
Da li stižete da pratite dešavanja u kraguječavkom rukometu, čiji ste nekada bili veoma uspešan direktor?
– U poslednje vreme manje, ali sve pratim i gledam putem strima, a kad sam u mogućnosti odem u halu. Drago mi je što se ženska ekipa vratila u najviši rang, jer one tu i pripadaju, dok su momci sačuvali status u ARKUS ligi, pa ćemo naredne sezone ponovo gledati oba tima u najjačoj konkurenciji. Pored toga, Radnički ima i prepoznatljivu školu rukometa, mnogo mališana koji žele da treniraju i to su stvari koje moraju da se neguju, jer su oni ujedno ponos i tradicija grada. Kragujevac je moj grad, moj život, tu mi je porodica, vezan sam za sve što je u Šumadiji, pa mi ponekad teško pada što nisam više prisutan.
BEOGRAD DOMAĆIN KADETSKOG EP
Srbija će od 29. jula do 9. avgusta biti domaćin Evropskog prvenstva za kadete?
– Početkom 2025. godine smo odlučili da se kandidujemo za organizatora šampionata. Vrlo brzo smo prikupili svu potrebnu dokumentaciju i podneli je Evropskoj rukometnoj federaciji. Pripreme za ovo takmičenje uveliko traju, brojne organizacije su angažovane, a inspekcija EHF nedavno je posetila Beograd i otišla puna pozitivnih utisaka. Naši kadeti su često na okupu, uveliko se pripremaju i za sada sve ide po planu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
