Safet Sušić: Pobediće kolektiv Luisa Enrikea

Evropa će večeras da dobije novog, 71. klupskog šampiona, a na Srebrnoj amfori biće ugravirano ime ili francuskog Pari Sen Žermena, aktuelnog prvaka ili engleskog Arsenala, koji juri prvu kontinentalnu krunu. Biće to sudar dva velika evropska projekta, dva različita fudbalska sveta u utakmici koju čeka cela planeta. Parižani sanjaju istorijsku potvrdu svoje moći, a Arsenal želi da ispiše istorijsku stranicu u najelitnijem takmičenju pod okriljem UEFA.

A kad je reč o pariškim „svecima“ malo je ljudi koji imaju pravo da pričaju sa više emocija, autoriteta i fudbalskog znanja. Jedan od retkih kompetentnih je Safet Sušić, legendarni Pape, koji je ostavio neizbrisiv trag u „gradu svetlosti”, gde ga i danas smatraju jednim od najvećih majstora koji su nosili dres PSŽ.

Imate li vremena za Sportski žurnal da razgovaramo o predstojećem finalu Lige šampiona Pari Sen Žermen – Arsenal, ali pre svega želim da vam čestitam praznik Bajram?

- Hvala. Evo me na ulici, hodam, penjem se uz Žermen, ali nije problem, samo recite, tu sam sve što treba – rekao je gospodski Safet Sušić.

Kako gledate na današnji PSŽ u odnosu na generacije iz vremena kada ste vi nosili dres „svetaca”?

- Ah, to je nebo i zemlja! U moje vreme bilo je pravilo o dva stranca u klubu, a sada je situacija skroz drugačija. Bogati klubovi, što je nesumnjivo PSŽ, sve najbolje pokupuju širom sveta, stvaraju velike ekipe. Pariz je veliko iznenađenje i osveženje u evropskom fudbalu, ima ogroman budžet i može da sa poredi sa najbogatijim engleskim klubovima. Može da dovede bilo koga, pogotovo sada posle osvajanja titule evropskog šampiona prošle sezone, svi igrači imaju želju da dođu u Pariz. PSŽ je postao privlačan već duže vreme.

Da li je ovo konačno timski PSŽ, bez velikih zvezda i individualnog forsiranja?

- Trener Luis Enrike je insistirao na tome, bio izričit u svojoj viziji. Nije hteo Mesija i Nejmara, rekao da će tim bolje igrati bez Embapea. I ja sam bio iznenađen tim njegovim stavom, pogotovo oko Embapea. Tvrdio je „bićemo bolji” i to se i ostvarilo. PSŽ i sada ima vrhunske igrače koji daleko odskaču od drugih, ali su podjednakog kvaliteta i deluju ekipno. Većina je mladih igrača 19-20, pokoju godinu više, sa izuzetkom nekoliko starijih, iskusnijih. Klub ima mogućnost da drži tu ekipu duže vremena zajedno, sa dva do tri pojačanja godišnje PSŽ može da postane ozbiljan faktor i fudbalski vladar Evrope.

Da li PSŽ može postati prvi francuski klub sa dve evropske krune?

- Verovatno, to je sasvim realno, PSŽ je favorit u Budimpešti. Nikad ne zna šta finale može da donese, ali je logično očekivati, bar za mene, da Pariz odbrani titulu. Bilo je to finale 2020. i poraz od Bajerna, onda titula prošle godine, sada treće finale. To je kontinuitet. Ipak, ne treba potceniti Arsenal. Engleski tim igra dobro, posle 22 godine je prvak svoje zemlje, ali je mala prednost na strani Francuza.

Koliko je teško igrati finale Lige šampiona kad ceo klub nosi teret „moranja“ da osvoji trofej?

- Nisam imao priliku da igram finale Kupa šampiona. Daleko je manji pritisak na Parizu nego prošle godine. Čak i da PSŽ ne bude prvak neće biti prigovora. Klub ima izuzetnu sezonu, napravio je izuzetne rezultate.

Vidite li u ovom PSŽ-u nešto od stare francuske škole fudbala koju ste Vi predstavljali?

- Ako pogledate, u ekipi, izuzev igrača koji igraju napred, sve su uglavnom stranci. Od golmana, zatim četiri u odbrani, pa u sredini su dvojica Portugalaca. Osim Dembelea, Duea i Barkole nema Francuza. PSŽ će u finale na teren izaći sa devet stranaca. Dakle, zaključak je jasan.

Da li bi novo osvajanje Lige šampiona konačno promenilo istorijski status PSŽ-a u evropskom fudbalu?

- Mnogi Parižane smatraju za najbolju svetsku ekipu, a to su uglavnom evropski veliki klubovi. Ipak, potrebne su godine rada i uspeha da se PSŽ približi Real, Bajernu, Mančesteru junajtedu, Barseloni... U klubu ne treba da  strahuju za sudbinu jer će u narednih najmanje deset godina vladati francuskim fudbalom, biti prvaci. Možda s vremena na vreme neko iznenadi u domaćem prvenstvu, a u Ligi šampiona imaju velike mogućnosti.

Ko po vama u finalu ima veću individualnu klasu, a ko jači kolektiv?

- Poznajem PSŽ više nego Arsenal koji nisam gledao. Parižani imaju dva sjajna Portugalca, Vitinju i Neveša, zaista su vrhunski igrači, pa zvanično najboljeg Dembelea, onda Barkolu...  Pariz je individualno jači. Ipak, jedan igrač nije dovoljan, on će da odluči, ali je bitna partija kolektiva. Cela ekipa mora da odigra izuzetno dobar meč.

Može li Arsenalova disciplina da uguši kreativnost PSŽ-a?

- Engleski tim imaju solidniju odbranu, ali otkako je Luis Enrike trener PSŽ je disciplinovana ekipa. Svaki igrači mora da bude u fazi odbrani, da radi presing, jedino je Embape bio slobodniji i zato je otišao. Enrike traži igrače da rade dve stvari, napad i odbranu. Arsenal će biti rasterećen, nikad nije bio evropski prvak. Svi znamo da je na Ostrvu važnije biti šampion Engleske nego Evrope. Očekujem utakmicu za dušu od dve ekipe koje neguju napadački fudbal. Arsenal daje mnogo manje golova, zato se nadam pobedi Pariza – zaključio je Sušić.