Crno-bela dominacija

Kad se bude podvlačila crta ispod ove sezone, jedno ime stajaće iznad svih ostalih – Partizan. Godina koja ostaje upisana zlatnim slovima u istoriji kluba donela je crno-belima čak četiri trofeja, šampionsku titulu, potvrdu apsolutne dominacije na domaćoj sceni i najavu još većih uspeha u godinama koje dolaze.

Od prvog okupljanja, preko pripremnog perioda, pa sve do poslednjeg sudijskog zvižduka u finalu plej-ofa, ekipa je pokazivala šampionski karakter. Ono što su igrači i stručni štab gradili mesecima, krunisano je na najlepši mogući način – osvajanjem svih najvažnijih trofeja i sezonom koja će se dugo prepričavati među navijačima kluba.

Poslednji čin velike sezone odigrao se u finalu plej-ofa protiv velikog rivala Vojvodine. U duelima koji su nosili ogroman ulog, Partizan je pokazao zašto je tokom čitave godine bio najbolji tim u Srbiji. Crno-beli su slavili u oba finalna susreta, ne ostavivši ni najmanju dilemu oko toga kome pripada titula šampiona države.

Sezona crno-belih može da se opiše jednom rečju – dominacija. Utakmicu za utakmicom, izazov za izazovom, Partizan je potvrđivao da poseduje najkvalitetniji tim u zemlji. Napad je funkcionisao besprekorno, odbrana je bila jedna od najčvršćih u ligi, dok su golmani u ključnim trenucima pravili razliku koja odvaja dobre od šampionskih ekipa.

Brojke najbolje oslikavaju veličinu ostvarenog uspeha. Tokom čitave sezone Partizan je zabeležio svega dva poraza. U vremenu kada je konkurencija sve jača, a kalendar sve zahtevniji, takav učinak predstavlja pravi podvig. Upravo ta konstantnost bila je najveće oružje crno-belih, koji su od starta do kraja sezone držali visok nivo igre.

Osvojena četiri trofeja predstavljaju nagradu za sav trud, rad i odricanje. Istovremeno, oni su i potvrda da je Partizan ponovo postao sila koja postavlja standarde u srpskom rukometu. Navijači su tokom čitave sezone bili uz svoj tim, a igrači su im se odužili rezultatima koji će dugo ostati u sećanju.

Ipak, u Humskoj niko ne želi da se zadovolji postignutim. Naprotiv, već sada se razmišlja o novim ciljevima i novim izazovima. Najveći od njih nosi ime – Liga šampiona.

Posle fantastičnih rezultata i sezone koja je privukla pažnju javnosti, Partizan očekuje odluku o potencijalnom učešću u najelitnijem evropskom takmičenju. Ta odluka trebalo bi da bude doneta uskoro, a u klubu veruju da su svojim rezultatima zaslužili mesto među najboljim evropskim ekipama.

Ukoliko san postane stvarnost, biće to nova prekretnica u razvoju kluba. Liga šampiona ne predstavlja samo sportski izazov već i priliku da Partizan dodatno učvrsti svoju poziciju na evropskoj mapi rukometa. Za klub bogate tradicije to bi bio korak koji bi otvorio vrata novim uspesima i dodatno podigao ugled srpskog rukometa.

Ambicije su velike, ali posle svega prikazanog tokom ove sezone niko ne sumnja da Partizan ima pravo da sanja velike snove. Osvojena četiri trofeja, svega dva poraza tokom čitave godine, ubedljive pobede nad najvećim rivalima i šampionska titula predstavljaju temelj na kojem može da se gradi još uspešnija budućnost.

Pred crno-belima je sada novo poglavlje. Sezona iz snova je završena, ali glad za pobedama nije nestala. Naprotiv, čini se da je tek porasla. Ako je suditi po onome što su pokazali u prethodnim mesecima, Partizan ne namerava da stane.

I ne treba, jer će naredne sezone tim s klupe predvoditi Raul Gonzales, a u Humsku stižu i strašna pojačanja, dostojna Lige šampiona…