Nikada nije dizala pompu čak ni na terenu, osim kad skoči, izvije se i udari loptu tako da rival apsolutno nema predstavu gde je završila. Kao projektil da je pogodio. E tako je igrala Jovana Brakočević Kancijan, 38-godišnja reprezentativka Srbije, svetska vedeta koja je rekla zbogom igračkoj karijeri. A poslednju rolu odigrala je u sezoni 2025/26 u San Dijegu.
Uvek je bila čvrstog stava, rezonima možda i ispred tadašnjih saigračica, ali uvek deo tima. I kad je napravila pauzu 2015. na 2016. godinu zbog rođenja sina Viktora iz braka sa suprugom Italijanom Marčelom Kancijanom, za godinu dana, već je bila u treningu, teretani, spremna da odgovori izazovima selektora Zoranu Terziću. Čak je i bila i jedna od glavnih akterki filma posvećenoj trenerskoj ikoni - „Prvih 20 godina”.
I baš je u tom stilu i saopštila da se oprašta, osećala se tuga u napisanim rečima, ali gordost i britak jezik, kakva je Joca bila u dresu reprezentacije, klubovima širom planete u kojima je igrala – takva je ostala do kraja:
- Danima, da ne kažem nedeljama sam razmišljala šta da napišem. Kako zapravo da sažmem toliko različitih klubova, saigrača, trenera, država. I iskreno – ne znam. Jedno znam, zahvalna sam svakoj osobi tokom mog putovanja. Iskreno nisam spremna za kraj, ali vreme je. Odbojka mi je toliko toga dala. Volela sam svaku sekundu provedenu na terenu. Bio je i ostao moje najsrećnije mesto. I sad bi usledio esej zahvalnica ali jednostavno – hvala svima od srca. Najveće hvala ide odbojci, mom poslu, mom životu, mom srećnom mestu, mojoj ljubavi i moj strasti. I sa ovih bih službeno rekla da sam „profesionalni igrač koji se penzionisao”- obelodanila je odbojkašica rodom iz Zrenjanina.
17 KLUBOVA u karijeri Brakočević Kancijan
12 DRŽAVA u kojima je igrala
19 INDIVIDUALNIH priznanja
U karijeri je igrala za zrenjaninski Poštar, Poštar 064, Koneljano, Gvangdong, Marvelus, Vakifbanku, Azerail Baku, Koneljano, Altaj, Modenu, ČSM Bukurešt, Budovani Lođ, Novaru, Hemik Police, Bandungu, Bešiktaš.
Posle reprezentativne karijere, posvetila se 2025. godine trenerskom poslu, bila je asistent i učila upravo od velikog Zorana Terzića.
Bila je i ostala čvrst karakter, britak jezik, ona ne odlazi u legendu, ona će uvek motriti na habitat koji joj je uzeo toliko toga jer je do srži bila posvećena, ali i pružio status igračice koja je obeležila jednu eru.
U REPREZENTACIJI OD 2005. GODINE
Imala je samo 17 godina kad je obukla plavi dres. Ta nadasve poznata „dvojka” Srbije odigrala je preko 200 mečeva za državni tim. Te 2016. godine na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru negde je i spustila zavesu na ovoj pozornici i to sa bronzom oko vrata.
U kolekciji ima 10 odličja – pamti se Japan i Osaka 2006. godina kad su Srpkinje donele i prvu bronzu sa SP. Godine 2011. ovacijama je ispraćena posle velikog finala Evropskog prvenstva u Beogradu i čuvenog duela sa Nemicama, kad je cela dvorana klicala MVP, MVP.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
