Vicešampoionsku titulu ponela je Naisa ove sezone, ali ukoliko bi se birala najlepša rukometna priča, titula bi sigurno stigla u Niš. Mladoj ekipi sa prosekom od dvadeset godina i treneru, nekadašnjem rukometašu, Bobanu Živkoviću, nisu date velike šanse za vrh tabele. Ipak, oni su verovali u sebe, svoj rad u svaki minut koji je proveden na parketu, da bi cilj bio ostvaren. Priča Naise u prethodne dve sezone ukratko se može opisati, od poslednjeg mesta i borbe za opstanak do druge pozicije, ali mnogo je toga stalo između. Između ostalog i dve trudnoće koje su obradovale sve u klubu i istovremeno ga oslabile, ali zbog toga se ne žali. Priča o timu koji je dosanjao, ovosezonski san, nikako ne bi bila kompletna bez prošlosezonskog podviga kada je izboren opstanak.
Šta se sve izdešavalo pokušava da objasni trnere Nišlijki, Boban Živković, koji je debitovao u najtežem momentu.
- Iz ove perspektive sve deluje kao filmska priča. Mada nije delovalo da će biti tako. Prošle sezone, dva kola pre početka plej-auta, ostali smo bez trenera, prihvatio sam da vodim ekipu iako se do tada uopšte nisam bavio trenerskim poslom, bio sam sportski direktor. Ipak, verovao mnogo sam u tim, njene mogućnosti i odlučio da probam. Bila je to nemogućom misijom, kako su je mnogi u srpskom rukometu nazivali - da obezbedimo opstanak. Uspeli smo, bez ijednog poraza u tih sedam utakmica i tako je sve počelo - ističe na početku razgovora trener Naise Boban Živković.
Da li je bila hrabrost ili ludost preuzeti ekipu u tom peridu?
- I jedno i drugo. Bilo je teško, mi smo pre kraja osnovnog dela bili poslednji, imali samo dve pobede, dve nerešene utakmice i šest bodova. Mnogo toga je trebalo da se poklopi, jedino što smo mogli mi smo radili. Ušli smo u jednu borbu, jedan ozbiljan rad i bio sam siguran da će to biti mnogo bolje. Opet, nisam baš bio optimista da ćemo vezati toliko pobeda. Došli smo, mislim, do 25 vezanih utakmica bez poraza. U tom trenutku ni u snovima nisam mogao da dobacim toliko daleko.
Ove sezone ste samo nastavili u istom ritumu?
- Čitava Srbija je videla da se kod nas dešavaju neke ozbiljne stvari, velike promene i da se ozbiljno radi. Uspeli smo da dovedemo Tamaru Mandić i Vladanu Mitrović, onda su i ambicije porasle, cilj je bio plej-of. Možda je to bilo preambiciozno, jer Naisa dugo godina nije igrala plej-of, još je naša ekipa mlađa od dvadeset godina. Govorili su da je to glupost, ali mi smo verovali i tako se pripremali. Puni želje da napravimo nešto, da devojke dokažu da zaista vrede i svima damo do znanja da nismo slučajno pravili te rezultate, nego da smo tu gde treba da budemo, znanjem i kvalitetom. Radili smo mnogo i naporno, nismo imali veliki roster. Ipak, sve devojke, od prve do poslednje, su se ponašale kao pravi profesionalci. Od početka do kraja. Na primer, polusezonu smo završili na prvom mestu bez jednog poraza. Onda su počele da se dešavaju neke čudne stvari, ali lepe. Dve igračice, obe levoruke, su u istom periodu ostale u drugom stanju i više nisu mogle da igraju. Mi smo uspeli da dovedemo dva pojačanja na njihovim pozicijama i da nastavimo da „gazimo“ dalje. Na kraju smo uspeli.
Naisa je dominantno došla do plej-ofa i finala, kako to komentarišete?
- Niko nije verovao u nas, a na kraju smo, baš kao što kažete dominantno, došli do finala gde nas je čekala ekipa Crvene zvezde. Nažalost imamo malu rotaciju, a imali smo protivnika, koji je van srpskih okvira. Igrački, budžetski i organizaciono u svemu, nismo mogli da im pariramo. Ipak, ponosni smo na drugu poziciju i to nam je veliki vetar u leđa da sledeće sezone budemo jači.
U čemu „leži“ snaga Naise?
- U više faktora, dobrom selektiranju kardra, organizaciji na čelu sa predsednikom Milošem Stojanovićem, dugoj tradiciji, mislim da je Naisa jedan od klubova koji ima najduži staž u Superligi, mislim preko 35. godina, podršci grada i gradonačelnika Dragoslava Pavlovića, nekada predsednika Naise, koji voli sport i rukomet. Tu je i podrška naše publike koja se vratila u halu, mislim da je to naša snaga. Niš je, ipak, grad rukometa.
Da li ćete za narednu seznu angažovati mlade ili starije, iskusnije igračice?
- Nikada nisam pravio razliku između mladih i starih. Najbitnije je da devojke imaju visoke ambicije. Potreban nam je veći roster. Igraćemo na više frontova i imaćemo duplo više utakmica nego sada. Za to je potrebna velika rotacija, potrošnja igračica biće veća, jer dolaze jake utakmice, a stižu nam pojačanja na svim pozicijama, za koje smatramo da su nam bile deficitarne. Reč je o igračicama koja dugo pratim i za koje sam siguran da će se od prvog dana uklopiti u naš sistem i fukcionisati kako treba. Osnovni cilj je bio da se zadrži kostur od prošle godine i da se nadogradi sa još pojačanjna. Dogovorili smo se sa nekim devojkama, sa nekim još pregovaramo, ali njima nećemo još pričati.
Kakvi su ciljevi za narednu sezonu?
- Neka to i dalje bude plej-of, jer kasnije donosi borbu za titulu. Mi ćemo se boriti do kraja sezone da budemo na što boljoj poziciji. Moramo da idemo korak po korak da bismo cilj ostvarili. Nema preskakanja nijednog stepenika, svaki stepenik mora da se prođe tako treba. Da se ozbiljno pristupi svakom protivniku. Siguran sam da ćemo biti još kvalitetniji, igračice su iskusnije za godinu dana, fičički su jače i spremnije. Kada na sve to dodamo pojačanja sigurno ćemo pružati dobre partije i naredne sezone. Mi smo i ove godine verovatno imali najlepšu igru, nadam se da će sledeće to biti na još višem nivou. Naša publika je to prepoznala, obožava da dolazi u halu. Iz utakmice u utakmicu je sve više ljudi na tribinama i meni je srce puno zbog toga. Da svi znaju šta je Čair, šta su na Naisa i Železničar na rukometnoj mapi Srbije – zaključio je Boban Živković.
NAREDNA SEZONA JOŠ IZAZOVNIJA
Sledeće sezone će i izazovi biti veći igraće se Regionalna liga, dok ste izborili i izlazak u Evropu?
- Crvena zvezda i Naisa će predstavljati Srbiju u Regionalnoj ligi. Biće to veoma jaka liga, jedna od najjačih u Evropi, gde će igrati standardni učesnici Lige šampiona. Reč je o ozbiljnom projektu, koji organizuje EHF kako bi se podigao rukomet na našim prostorima. Imaćemo prilike da igramo sa jakim protivnicima i to će mnogo značiti da svi steknemo iskustvo. Igraćemo i EFH kup. Naredna sezona će biti još uzbudljivija za sve nas, publiku. Biće to prava prilika da se afirmišu, i klub, i mlade igračice. Napravili smo dobre rezultate što je pokazatelj da možemo da uradimo još mnogo toga.
NISAM IMAO AMBICIJE DA BUDEM TRENER
Da li je trenerski posao došao prirodno po završetku karijere?
- Apsolutno nisam imao ni najmanju ambiciju da se bavim trenerskim poslom, niti sam završavao trenerske licence. Posle aktivnog igranja napravio sam pauzu dve godine i na poziv prijatelja, predsednika Naise, Miloša Stojanovića, prihvatio sam poziv da dođem u klub i pomognem svojim nekim znanjem, iskustvom. Ponovo sam se „inficirao“ rukometom i onda više ni dan nije mogao da prođe bez njega. Preko noći mi je „kliknulo“ da postanem trener. Bili smo poslednji na tabeli, umalo nismo ispali iz lige. Ideja je „došla“ posle meča sa Našretkom u Nišu. Rešio sam da probam da uđem u trenerske vode, eto jednostavno „mi se javilo“ da ja to mogu da radim i ispoštovao sam svoja neka unutrašnja osećanja. Ispostavilo se kao pun pogodak.
NAJLEPŠA RUKOMETNA GODINA
Kako ste se snašli u radu sa damama?
- Što se tiče tog rada sa devojkama ovo je u mojoj, dugogodišnjoj rukometnoj karijeri, verovatno najlepša godina u životu. Uživao sam radeći sa njima. Jesu to mlade devojke, nekada i lude glave, ali stvarno smo svi ovde zbog istog cilja, da uspemo, napredujemo i damo sve od sebe da ostvarimo zacrtano. Moja najveća satisfakcija je kada vidim da devojke napreduju. To me stvarno ispunjuje i čini najsrećnim čovekom na svetu. Veoma je zahtevan posao, ali sada sam video da je možda i najlepši.
ANASTASIJE NEDELjKOVIĆ NAŠ PONOS
Golmanka Anastasija Nedeljković je ove sezone iskočila, najviše puta je birana i za igračicu utakmie.
- Ona je ponos našeg grada i kluba, prošla je našu školu, dugo je u prvom timu. Otkada sam preuzeo ekupu kao trener bukvalno je eksplodirala i postala najbolji igrač u ligi, proglašena je za najboljeg sportistu grada Niš, debitovala je i za reprezentaciju. Za ovih godinu dana izdešavale su nam se mnoge stvari, a njoj verovatno najviše. Devojka ima samo 20 godina i „nenormalni“, ogroman, potencijal. Da se bavi bilo kojim sportom da bi bila jednako uspešna, jer je rođena za sport.
Kolike zasluge idu na račun trenera golmana Miroslava Kocića?
- Mi smo zajedno prošli mlađe selekcije u Železničaru, igrali smo u Vojvodini, dosta godina smo proveli zajedno. Znam koliko zna, kakav pristup ima, kakav je čovek i znao sam da će biti pun pogodak ukoliko on bude radio sa našim timom. Da je to dobitna kombinacija. On je zaslužen za što Ansatasija cele sezone igra na ovom nivou, što ima kontinuitet. Ona igra kao da iza sebe ima deset godina u Superligi, a tek je prošle godine postala standardna.
DOVELI SMO ODLIČNE IGRAČICE
Ko su pojačanja Naise?
- Dogovorili smo se sa reprezentativkm Srbije Norom Fajfarić. Ona je odrasla u Norveškoj, prošla njihovu školu rukometa i mislim da je fenomenalna igračica. Godinama mi je bio san da je dovedem u klub, a sada mi se ta želja ostvarila. Pojačanje je i golmanka Amna Pidro, nju smo doveli u dogovoru sa našim trenerom golmanom Miroslavom Kocićem. Reč je o devojci koja ima veliki potencijal i koja će se dobro uklopiti sa Anastasijom Nedeljković. Mislim da ćemo naredne sezone imati najbolji golmanski tandem u ligi. Angažovali smo i Emu Petković, koja će nam biti od velike pomoći. Devojka je sa naših prostora, što je nekako mene i privuklo, jer je to naša južnjačka krv, na kraju ove sezone oprostili smo se od Ane Kojić, kojoj smo poželeli sve najlepše u penziji – rekao je Živković.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
