Nikad brži oproštaj

Dve nedelje magije na crvenoj prašini – u svakom smislu te reči. Mnogo očekivanja, iznenađenja, uzbudljivih poena, iscrpljujućih razmena i bespoštedne borbe, od prvog do poslednjeg poena, u režiji kvalifikanata i favorita.

Ne kaže se bez razloga da je na gren slem turnirima sve drugačije. Samo najveći turniri mogu da probude onaj poseban takmičarski žar, da nateraju igrače da pomere granice i pronađu dodatnu snagu kad je najpotrebnija. To je moć gren slema, a posebno Rolan Garosa, pod pariskim nebom i na najpoznatijoj šljaci na svetu.

A kakav bi to gren slem bio bez senzacija, neočekivanih rezultata, ponekog incidenta i kazne, tek toliko da organizatori shvate da nijedan turnir ne može da prođe potpuno mirno od prvog do poslednjeg dana.

Za početak – najbolji svih vremena Novak Đoković. Takmičio se na Garosu po 22. put. Dve ključne stvari su obeležili njegovo učešće. Prvo otkad je dominantan u vrhu nikad ranije nije eliminisan. Prvi put od 2009. izgubio je u trećem kolu. Tada je bolji od njega bio Filip Kolšrajber (Nemačka), koji je slavio 6:4, 6:4, 6:4.

S druge strane, drugi put od početka karijere na najvećim turnirima izgubio je posle vođstva od 2:0 u setovima. Pre 16 godina, protiv Jirgena Melcera (Austrija) ostao je bez trijumfa, a sada protiv Žoao Fonseke (Brazil) – isto na Garosu. Melcer je 2010. bio 27. nosilac i pobedio 3:6, 2:6, 6:2, 7:6, 6:4.

Fonseki, tinejdžeru iz Brazila, bilo je potrebno skoro pet sati – 4:6, 4:6, 6:3, 7:5, 7:5.

Iako je Đoković napustio turnir ranije nego što se očekivalo, stigao je da zabeleži dva-tri dostignuća. Pobedom protiv Francuza Đovanija Mepšija Perikara na startu overio je rekordno 82. učešće na gren slem turniru. Postao je prvi igrač koji je odigrao 120 mečeva na nekom gren slemu i nadmašio je rezultat Rodžera Federera na Vimbldonu. Na putu do treće runde ostvario je i jubilarni 100. trijumf u Parizu.

Ipak, za Novaka je možda najvažnije to što je tokom turnira pokazao da može da uhvati takmičarski ritam uprkos neidealnoj pripremi, To je dobar znak pred Vimbldon, turnir na kojem je godinama unazad redovno stizao do završnice.

Igra i forma obećavaju – na zelenom tepihu u Londonu sve može da bude drugačije. Ako je najdugovečniji vladar na vrhu ATP listi među prvima pokazao kako proklizava na travi kao da se takmiči na šljaci – onda čeka se Đokovićevo ubrzanje na Centralnom terenu, na puti do najvrednijeg pehara do kojeg je dolazio sedam puta.