Silađi oborio i rekord Mađarske i overio vizu za Tokio: Nije im baš bilo pravo…

Peking, London, Rio de Žaneiro. Tokio. Četvrti olimpijski krug. Četvrti put na najvećoj smotri svetskog sporta. Čaba Silađi je ušao u krug odabranih, koji su ostvarili ovaj podvig. Strašnom trkom na 100 prsno i rezultatom 59,40 na Prvenstvu Mađarske u Debrecinu overio je vizu za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine. Prejaka „A“ norma od 59,93, pala je za više od pola sekunde, lični i državni rekord za 34 stotinke.

Dan posle velikog uspeha, ni traga od euforije. Skroman, kao da se to dogodilo nekom drugom.

Četvrti put ste obezbedili učešće na olimpijskim igrama. Kako doživljavate to dostignuće?

- Lep je osećaj – kratko je rekao momak iz Bečeja.

Samo lep osećaj?

- Ne znam šta drugo da kažem. Iskreno pre dolaska u Debrecin nisam ni razmišljao o Tokiju. Želeo sam da plivam ispod minuta da sebi dokažem da mogu. Kada sam video na semaforu 59,40 bio sam iznenađen. Zato je i reakcija bila burna. Ne zbog Tokija, norme, očekivanje drugih. Ne, bio sam srećan što sam pobedio samog sebe. Što sam iz svih privatnih problema sa kojima sam se suočavao izašao jači.

Kakvi su problemi u pitanju?

- Ne želim o tome da govorim javno. Ljudi bliski meni znaju kroz šta sam prolazio. Prvi put sam se suočio sa nekim stvarima u životu, koje su bile baš bolne. Nije bilo lako da se skoncentrišem na plivanje. Čak sam i oslabio nekoliko kilograma. Fizički je bilo podnošljivo, ali psihički nekada nisam bio prisutan. Uspeo sam da se izdignem iznad svega zahvaljujući porodici, treneru Igoru Beretiću, drugovima iz Vojvodine... Sada je sve u redu. A meni je drago što sam uspešno savladao važnu lekciju.

Pre Debecina ste govorili da niste spremni kao prošle godine pred Evropsko prvenstvo u Glazgovu?

- Izgleda da nije sve u štoperici. Istina je da sam neke setove sporije radio. Međutim, očigledno je da sam dobio na eksplozivnosti. Popravio sam start, našao način da efikasnije plivam. I samopouzdanje se zidalo kroz trke. Došao sam bez ikakvih očekivanja na Otvoreno prvenstvo Srbije. Kada sam tamo neobrijan, uz sve poteškoće o kojima sam pričao, isplivao ispod 1:01, znao sam da sam na dobrom putu. Nedelju dana kasnije u Zagrebu išao sam pola sekunde brže. Iskusan sam, odlično poznajem sebe i znao sam tada da vredim za rezultat ispod minuta.

Ispod minuta u redu, a da li i ispod 59,5 sekundi?

- Već sam rekao da sam bio iznenađen. Međutim, sve mi je leglo. Start je bio sjajan, plivanje efikasno. Nisam ni osetio tih 27,53 u prvoj pedesetici, a to je realno i za sprint veoma dobar rezultat. Kada sam krenuo u drugih pedeset osetio sam da sam dobar. Da mogu da dodajem. Kačio sam vodu, osetio sam da je svaki zaveslaj produktivan. Trka mog života, definitivno.

U ovom delu sezone ste tempirali formu za Debrecin. Rezultat pokazuje da je sve urađeno kako treba?

- Ne kako treba, nego perfektno. Sada imam još dva mitinga, prvo sledeće nedelju u Beogradu „11. april“ i onda i Banjaluku. Tu ćemo još malo da eksperimentišemo. Posle toga ću da sednem sa trenerom i smisliti plan do leta.

Da li plan uključuje Svetsko prvenstvo u korejskom Gvangžuu?

- Iskreno o tome nismo razgovarali. Sve je bilo podređeno Debrecinu. Uradili smo dobar posao, videćemo šta dalje.

Postigli ste mnogo u karijeri, u seniorskoj konkurenciji plivate već 12 godina. I što ste stariji rezultati su sve bolji. Gde nalazite motiv?

- Stalno tragam za motivima. Od kada sam prešao u Vojvodinu i počeo da radim sa Igorom Beretićem pre dve godine, uvek postavljam sebi nove ciljeve. Nekada mi deluje da sam zasićen, da ne mogu dalje, a onda i samog sebe iznenadim. U nekim situacijama sam možda suviše kritičan, obraćam mnogo pažnje na detalje. Na sreću imam sjajno okruženje, koje me vuče napredak. Idemo dalje. U nove izazove – uz osmeh je završio Silađi.