Gordić: U Partizanu ne postoji skromnost

Postojao je tim za koji je Duško Vujošević i pre početka sezone tvrdio da je najtalentovaniji koji je trenirao i koji bi za nekoliko godina, ako bi ostao na okupu, mogao da napadne krov Evrope. Bila je to ekipa u kojoj nije bilo igrača koji je čekao u senci. Svi su, na ovaj ili onaj način, nudili uzbuđenje.

Jedan od njih je odličnoj Crvenoj zvezdi ubacio 15 poena u poslednjoj četvrtini i učinio je ranjivom prvi put u sezoni! Dva meseca kasnije, isti taj igrač je neprimetno napustio Humsku.

Prošlo je šest godina od tog rastanka.

- Sada sam dosta stariji – smeje se Nemanja Gordić, prvo pojačanje Partizana za sezonu 2019/2020, povratnik u crno-beli dres.

Godine su mu možda promenile igru (možda!) ali uljudnost i vaspitanje zauvek ostaju deo njegove ličnosti. I te crte je spakovao u kofer u njegovoj Podgorici i vratio se u njegov Beograd. Ovoga puta ne tiho, već uz pompu i fanfare.

Ipak, uz svu tu „buku“ uspeo je da se javi „Sportskom žurnalu“. Posle treninga.

- Svako leto treniram u Beogradu. Malo sam se odmarao, sada radim, posle ću još malo da predahnem i onda - krećemo.

Kreću 30-godišnji plejmejker i neki novi tim sa grbom Partizana na grudima.

- Imao sam ugovor na još godinu dana sa Budućnošću, ali posle ove sezone koja je bila najblaže rečeno turbulentna, gde klub nije ponovo uspeo da obezbedi Evroligu, došlo je do logičnog sleda događaja. Smanjen je budžet, velike su promene u ekipi... Sa predsednikom Budućnosti i klubom sam se rastao u izuzetno korektnim odnosima. Drago mi je što sam tamo proveo poslednje tri sezone koje mogu da ocenim kao više nego uspešne. Ostvarili smo ogroman uspeh za klub i grad, ali mislim da je došlo vreme da potražim novi izazov.

U suštini, veći izazov ne postoji. Vratiti najtrofejniji srpski klub i bivšeg prvaka Evrope, na šampionske staze.

- Iz izazova u izazov – smeje se dobro raspoloženi Nemanja. - Opet ABA liga, opet sav taj pritisak i tenzija koju nosi ovo izuzetno zahtevno i teško takmičenje. Na to sam odavno navikao i sa tim se dobro nosim. Svestan sam šta nosi Partizan, nema tu skromnosti. Svi znamo da u crno-belom postoji obaveza da se uvek bori za najviše, da se daje sve od sebe, pa šta bude.

Poziv iz Humske je ipak drugačiji od ostalih koji su želeli Gordićeve kvalitete. Telefon, očigledno, zvoni na neki poseban način.

- Partizan je sam po sebi atraktivan. Samim tim što ja volim taj klub i što sam igrao u njemu, imalo je ulogu u konačnoj odluci. Međutim, prvenstveno je to što Partizan pokušava da se vrati na stare staze uspeha, što je klub iz godine u godinu sve stabilniji. To me raduje i posebno mi je drago što sam sada i ja deo svega toga.

Kada je 2012. godine prvi put isprobavao crno-beli dres, ušao u trofejnu salu u Humskoj i video zaostavštinu, sve je bilo drugačije. Partizan je bio višstruki uzastopni šampion i on je sa 24 godine bio najstariji u ekipi!?

- Čakarević i ja, sa po 24, najiskusniji – ispravio nas je Gordić i sam oduševljen podatkom. - Sada je druga priča. Istina je da ću biti i sada jedan od iskusnijih. Trudiću se, naravno, da nosim tu ulogu što je bolje moguće, da pomognem pre svega klubu, ali samim tim i mlađim igračima. Svi znamo da je u Partizanu uvek bilo dosta talentovanih momaka koji su ovde rasli.

I svi bi ubrzo napuštali klub.

- To je na ovim prostorima problem. Dosta je generacija bilo u Partizanu za koje je moglo da se kaže da, ako bi se zadržale malo duže, mogle bi da naprave velike stvari. Ali to nije bilo moguće.

Onoga čega se navijači Partizana posebno sećaju kada je u pitanju Gordićev prvi mandat u Humskoj, bila je utakmica u kojoj je sasuo rafal Zvezdi u poslednjoj četvrtini i odneo prvu pobedu u sezoni protiv crveno-belih.

- Pamtim i ja, naravno. Te utakmice protiv Zvezde su uvek veliki izazov. Bilo je te sezone dobrih pobeda, mada su dobijali i oni. Najvažnije je da smo mi pobeđivali u najbitnijim mečevima, da smo osvajali ABA i titulu prvaka.

Pre dve godine, u finalu ABA lige, kao član Budućnosti je odigrao celu seriju protiv crveno-belih kao u transu. Drznuli smo se da okarakterišemo te predstave kao najbolje u njegovoj karijeri.

- Dosadašnjoj! Ta sezona je bila stvarno fantastična. Imao sam i takvu ulogu u ekipi, a finale sa Zvezdom je bilo vrhunac i ekipe i mene kao pojedinca. Stvarno sam se osećao...

Nezaustavljivo - završićemo rečenicu.

- Lično mi motiva nikad ne nedostaje. Kroz celu karijeru i život bilo je dosta uspona i padova, povreda, dobrih i loših sezona. Sve je sada iza mene. Samo gledam napred i želim da se spremim što bolje.

Da li je, kada je gledao napred 2013. godine napuštajući Partizan, video da će se nekada vratiti u Humsku?

- Nisam inače tip koji mnogo razmišlja unapred i planira. Otišao sam tada iz Partizana, nastavio dalje. Opet sam tu posle mnogo godina i zbog toga mi je mnogo drago.