Zvezdini stranci potpuno podbacili

Cele jeseni u zvezdaškoj javnosti provejavalo je nezadovoljstvo izborom stranaca u letnjem prelaznom roku, a potvrda da su čelnici kluba i stručni štab definitivno promašili stigla je u atinskoj utakmici odluke. Upravo su internacionalci potpisali eliminaciju sa evropske scene: Tomane promašenim i Žander skrivljenim penalom. Filozofija da se rezervni levi bek dovede sa Kipra doživela je fijasko, jer je Brazilac neshvatljivo lošom reakcijom u 87. minutu otvorio vrata prolaska Olimpijakosu i poništio sve što je Milan Borjan doneo izuzetnim intervencijama.

Goli statistički podaci otkrivaju surovu stvarnost o nemoći Zvezdinih letnjih novajlija iz inostranstva u grupnoj fazi Lige šampiona. Njih petorica (Garsija, Tomane, Van la Para, Kanjas, Žander) za šest utakmica zbirno nisu upisali ni gol, ni asistenciju!? Tačno je da je konkurencija jaka, da su u elitnom evropskom takmičenju skuplji igrači, ali ako već nisu u stanju da naprave ništa konkretno, onda se postavlja pitanje zašto su i dovedeni. Jer, i sa njima su pretrpljeni ubedljivi porazi od favorita Bajerna i Totenhema, a Olimpijakos je u Beogradu pobeđen zahvaljujući Marinovim asistencijama, Vulićevoj inspiraciji, Milunovićevom skoku i snalažljivosti dokazanog stranca Boaćija.

Među tih pet stranaca bez gola i asistencije nalaze se dva krila i centarfor, posebno su bočni igrali imali veliku minutažu. Neprihvatljivo je, koliko god imali defanzivnih taktičkih zadataka, da zaključe takmičenje bez gola i asistencije. Kompletnom timu ostaje kao mrlja da su na pet od šest mečeva u grupi samo na jednom tresli mrežu. I kad se sve sabere, igra u tih 540 i kusur minuta nije bila za osvajanje trećeg mesta u grupi. A, toliko je malo nedostajalo da se sada kalkuliše ko bi mogao da bude protivnik u šesnaestini finala Lige Evrope.

Apsolutni tragičar Zvezdinog ispadanja iz Evrope Žander stigao je na Marakanu zato što su propali pregovori sa Egipćanima oko Karima Hafeza. Kad se činilo da je sve gotovo za angažovanje momka koga je Vladan Milojević trenirao u Omoniji, isprečilo se neprihvatljivo obeštećenje. Poslat je u Kasimpasu, a sportski sektor i stručni štab šampiona Srbije tražili su nova rešenja.

Dodatni razlog za imperativ dovođenja levog beka nalazio se u velikim šansama da u avgustu Milan Rodić realizuje transfer, a prema tadašnjim tvrdnjama sa Marakane deficit srpskih levih bekova naterao ih je da gledaju ka inostranstvu. Kao rezervna opcija nametnuo se Žander.

Kako je Žander uopšte došao u fokus Crvene zvezde? Milojević je Brazilca primetio na jednoj od utakmica kiparskog šampionata, dok je igrao za Apolon. Iza sebe je imao i uspešne nastupe u kvalifikacijama i grupi Lige Evrope, ali i spor sa klubom iz Limasola, što je iniciralo selidbu u Pafos. I tamo je morao da pauzira iz administrativnih razloga, pa je u Crvenu zvezdu došao nespreman.

Nije bilo vremena za žurbu, a i lakše je bilo stručnom štabu da ga fizički spremi, nego taktički obuči za igru u odbrani. Sada je definitivno jasno da Brazilac ne može da odgovori u defanzivi zahtevima nivoa kluba kao što je Crvena zvezda.

Nije stvar samo u igranju rukom, nego kompletnom postavljanju i zaboravnosti za reakcije u presudnim trenucima. Ako je imao opravdanje što se protiv Totenhema nije snašao kao desni bek, za učinjeno u Atini nema ni razumevanja, ni popravnog. Žanderu i Crvenoj zvezdi kao uteha ostaje jedino da je Brazilac odigrao odlično u Kopenhagenu, fizičkom snagom, što mu je najveći adut, dao je dobar doprinos prolasku Danaca u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Žander je stranac iz kategorije manje plaćenih, za rukovodstvo Crvene zvezde veća je muka šta da se čini dalje sa Van la Parom. Tačno je da je imao problem s leđima i stegao zube da bi odigao četrdesetak minuta u Atini, ali iritantno u očima navijača izgledalo je njegovo izdanje. Epizodu je započeo udarcem ispod nivoa, potom bio praktično neprimetan.

Kompletan učinak Van la Pare u Ligi šampiona bio je – skroman. Za njegovo dovođenje izdvojeno je 1,2 miliona evra za obeštećenje, a da su znali kako će da se bivši igrač Hadersfilda prilagodi sigurno je da ga ne bi ni dovodili. Sada se postavlja pitanje ima li svrhe da ostaje ili je za obe strane najbolje rešenje da se dogovori rastanak i pronađe kupac koji bi pokrio deo troška. Pogotovo je to moguće jer postoji plan da se angažuje nekoliko mladih krilnih napadača sa superligaške scene.

Najskuplje je plaćen Garsija (1,8 miliona evra) i isplatio se golom u Bernu. Ko bi rekao tog dana, a pogotovo posle majstorije protiv Vojvodine u Novom Sadu, da će to biti jedine stvari za pamćenje iz repertoara Argentinca. Sudeći kako je odigrao preksinoć, čelnici Olimpijakosa nemaju razlog da žale što nisu pobedili u trci sa Crvenom zvezdom za njegovo angažovanje.

Delimično opravdanje je u činjenici da su Garsija i Vukanović bili u okovima taktike, sa posebnim zadacima da pomažu bekovima. Zvezdina ideja u Pireju prvenstveno je bila da se zatvori prilaz svom golu. U takvoj postavci Argentinac se mnogo potrošio, tek na trenutke driblao. I to daleko od gola…

Nema sumnje da Garsija ostaje u Crvenoj zvezdi, dok je Kanjasu predočeno da je za njega najbolje da pronađe klub. Angažovanje Španca za mesto zadnjeg veznog ispostavilo se i kao najveći promašaj, jer apsolutno nije ispunio očekivanja.

Nije sporno ni da Tomane ostaje za drugi deo sezone. Portugalac je posle gola makazicama propustio da nastavi uspon. Kretanjem i rado, za tim ostavio je dobar utisak i u Atini, ali sve je pokvarila prečka sa bele tačke. Nesumnjivo je da ima potencijala, ali pratiće ga teret neiskorišćene šanse u Pireju.

Mogao je da promeni sliku o strancima ove sezone. Nije uspeo. Na sve se nadovezala katastrofalna reakcija Žandera za pečat na „presudu” da je iza Crvene zvezde loš izbor u letnjem prelaznom roku.

Od stranaca duplo golo – ni gol, ni asistencija u grupi Lige šampiona!