Bora Milutinović: Danas ne radim, niko me ne zove...

Velibor Bora Milutinović, centralna ličnost svečanosti u Banjaluci, neskriveno ponosan na nagradu sa imenom učitelja Miljana Miljanića, reagujući na komentar propratnog video-zapisa, uz prepoznatljiv naglasak, kratko je rekao:

– Nisam ni gospodin, ni čudotvorac, ja sam Bora Milutinović!

Dovoljno za poplavu emocija i buru reči.

– Gledam ovu sliku i sećam se kad smo sa olimpijskom reprezentacijom igrali protiv Engleske, na stadionu Mančestera, bilo je 0:0. U šali pričam da nismo ni videli protivnika, zbog velike magle, uz to smo na golu imali fenomenalnog Škrbića. Sačuvali su nas Škrba i taj ambijent. Miljan je bio veliki učitelj, često mi je ponavljao: putuj i piši... I tako je bilo, od te 1975, preko Meksika 1986, do danas sa ljudima iz Katara, deleći savete...

Trenerska istina, ponovio je Bora i u utorak, smeštena je u jednoj rečenici:

– Ako te pozovu, ti ideš... Danas ne radim, niko me ne zove.

Vodeći pet različitih reprezentacija na svetskim smotrama, u svakoj je mnogo naučio.

– Meksiko ostaje za večno pamćenje... Taj Hugo Sančez je imao neverovatan osećaj za gol, 35 puta pogodio je mrežu iz prvog udarca. Pomilovala me sreća u Americi 1994. sa talentovanom generacijom. Kostariku sam prihvatio, jer nisam hteo da propustim Italiju 1990. U šali sam rekao: „Ako već oni nemaju novca za mene, koliko moram da platim da vodim taj tim”. O Nigeriji bih mogao mnogo da pričam, a sve bi stalo u jednu rečenicu: to su bili moji najbolji fudbaleri i najlošiji tim. Sasvim drugačiju danas priču skovala je reprezentacija Islanda...