Dosta dugo je telefon Dušana Ivkovića bio zauzet juče pre podne. I to nije bilo nikakvo iznenađenje. Samo je trebalo biti strpljiv. Zazvoniće jednom. Kad se to konačno i dogodilo, sa druge strene začuo se nekako umoran glas.
Pitanje nije bilo potrebno ni postavljati. Jedan od naših najboljih trenera svih vremena, znao je zašto zovemo. Zašto su ga mnogi već zvali.
Nekoliko sati pre toga, ostao je bez velikog prijatelja. Jednog od osnivača košarke na ovim prostorima - Borislava Stankovića.
- Zaslužio je da ode u neko bolje vreme nego što je ovo, da ispratimo ovog velikog čoveka kako zaslužuje – počeo je priču Ivković.
Toliko uspomena vezuje dvojicu istinskih legendi evropske, pa i svetske košarke. Još od vremena velikog gradskog rivalstva – iz vremena Stankovića u OKK Beogradu, odnosno Ivkovića u Radničkom sa Crvenog krsta. Pa do krune te saradnje, koja je mnogo pre toga prerasla u veliko prijateljstvo – zlata na Evropskom prvenstvu u Atini 1995.
Svi znamo šta je sve, u teškim vremenima pre tog čuvenog Evrobasketa, Ivković uradio da održi reprezentaciju – tadašnje SR Jugoslavije – „u životu”, pa i kako je Stanković pronašao način da naš državni tim kroz kvalifikacije dođe do završnice kontinentalnog šampionata. Kasnije ga na spektakularan način i osvoji.
U danu kada se opraštao od prijatelja, Ivković je pak izabrao neko drugo sećanje. Ne slučajno! I ne zato što je jedno od novijih, već jer je tako - u jednoj anegdoti - lako rekao šta je bio Stanković, koliko je dao košarci, šta mu je ona značila…
- Prošle godine, na Akroplis kupu, u Atini, kaže mi Jorgos Vasilakopulos, predsednik Košarkaškog saveza Grčke, da je tu i Bora Stanković – sećao se Ivković.
Teškim glasom, u kome su se mešala razna osećanja, nastavio je priču:
- Odmah sam otišao da se pozdravim sa Borom. Da ga izljubim!
Dok je pričao, kao da je ponovo priživljavao taj susret.
- Vid ga više nije služio. Ali, bio je tu! Iako nije mogao da vidi igrače. Bio je tu da oseti teren, taj huk publike. Da čuje loptu!
Priču o Stankoviću je jednostavno svesti u jednu rečenicu.
- Neverovatna ljubav i ceo život posvećen košarci! Naravno i svojoj porodici – rekao je Ivković, pa dodao:
- Živeo je sa kćerkom na Banovom brdu. Često sam ga posećivao.
Da je ostao na čelu FIBA
Stanković je bio dugogodiši prvi čovek FIBA, potom i njen počasni predsednik. Svako ko ima bilo kakve veze sa košarkom, zna koliko je uradio za njen razvoj, posebno u Evropi. Kako je podigao igru na neki potpuno novi nivo.
O tome govori i to da je za Stankovića bilo „rezervisano” mesto na svakom takmičenju, na svakom mestu gde se razgovaralo o košarci. On je o tome i te kako imao šta da kaže. I sigurno mu se nije dopadalo stanje kakvo je sada u evropskoj košarci.
- Da je Bora ostao na čelu FIBA, siguran sam da nikad ne bismo došli u ovo stanje podeljenosti u košarci kakvo imamo sada – poručio je Ivković.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
