PRIČA O SPORTSKOM PRIJATELjSTVU DUGOM ŠEST DECENIJA - Perišić: Imao se rašta i roditi

Poznanstvo, saradnja i drugovanje Bore Stankovića i Đorđa Perišića traje od 1960. godine. To je prvo što je Perišić rekao povodom smrti velikana svetskog sporta.

- Ko dovijeka živi imao se rašta i roditi. I ta Njegoševa misao potpuno pripada Bori Stankoviću ili, kako smo ga zvali, našem čika Bori. Zna se to, ali ponoviću. Čika Bora je dao ogroman doprinos razvoju sporta u državama u kojima je živeo, isto tako je pomogao razvoj sportskih organizacija u kojima je radio. Pri tome mislim i na košarku, ali i sport uopšte. Saznanje da je otišao u 95. godini čini me ponosnim što sam ga znao, što smo sarađivali i bili prijatelji, ali i setnim i tužnim što ga je neumitna smrt odvojila od nas – rekao je Perišić.

Potom se podsetio na Olimpijske igre u Rimu gde su se i upoznali:

- Bora Stanković je tada bio tim lider i član stručnog štaba košarkaške reprezentacije dok sam ja sticajem okolnosti učestvovao u dva sporta, plivačkom i vaterpolo takmičenju. Dakle, od tada do danas smo ostali verni olimpijskom pokretu, punih 60 godina.

Saradnja se nastavila i po završetku takmičarske karijere Đorđa Perišića. Sportska diplomatija, rad u olimpijskoj porodici ih je još više zbližio.

- Od čika Bore je moglo mnogo da se nauči o sportu, samoj sportskoj diplomatiji. Konkretno, najviše smo sarađivali u periodu izolacije našeg sporta i zemlje uopšte posle donošenja rezolucije 757 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tada smo bili sami, izolovani od čitavog sveta i to neposredno pred Olimpijske igre u Barseloni 1992. Zabrana učešća na takmičenjima je nama, sportskim radnicima teško pala. Borili smo se učešće u Barseloni, ali i za povratak našeg sporta i vraćanje u međunarodne olimpijske okvire. Angažovali smo se do maksimuma da se što pre vratimo na scenu. Tu smo baš radili zajedno, ja kao član rukovodstva nacionalnog olimpijskog komiteta, a Bora Stanković kao član MOK.

Pored takve saradnje Đorđe Perišić je želeo još nešto da istakne:

- Posebno sam mu lično zahvalan što me je kao član MOK krajem 1999. predložio za srebrni Olimpijski orden povodom 40 godina pripadnosti olimpijskom pokretu. Orden mi je uručen u maju naredne godine na Skupštini ANOK u Rio de Žaneiru od strane predsednika MOK Huan Antonija Samaranča. To je moja lična zahvalnost prijatelju čika Bori.

Vidljivo tužan zbog gubitka koji je zadesio svet sporta i Srbiju posebno Perišić je na kraju dodao:

- Moglo bi o njemu mnogo da se priča, napiše, snimi… Želim mu večni mir u koji se tiho ušunjao i neka mu je laka zemlja.