Meloun: Ima pozitivnih stvari i u ovom ludom vremenu

Majk Meloun, trener Nikole Jokića, ističe da je njemu pauza u NBA zbog pandemije omogućima da se ponovi zbliži sa porodicom.

- Sada provodim kvalitetno vreme sa svojim ćerkama, pomažem im u obavljanju domaćih zadataka, igramo odbojku, šetamo se i vozimo bicikle. To je zaista nešto u čemu uživam i o čemu ću uvek razmišljati kada se budem sećao ovog ludog vremena kao nečega pozitivnog u zaista teškoj situaciji sa kojom se trenutno nosimo.

Ističe da nisu svi njegovi izabranici u prilici da treniraju.

- Svi NBA objekti su zatvoreni. Znam da je nekoliko igrača koji su u Denveru pronalazili terene na otvorenom, ali sada su koševi skinuti, tako da ni to više nije opcija. Nekoliko igrača ima teretane u kući, ali takvih je zaista malo. Dakle, morate da budete kreativni. Imamo aplikaciju koju koristimo da svi igrači dobijaju vežbe, a mi možemo da pratimo ko ih radi. Neki momci imaju trenažne bicikle kako bi održali kondiciju kod kuće, onda kada ne mogu da izađu napolje zbog vremenskih prilika. Imate i druge koji trče, ali su i društveno odgovorni u tom pogledu. Najteži deo je neizvesnost da li će se i kada sezona nastaviti i koliko još možemo da izdržimo. Da li će pauza trajati još mesec, dva meseca?

Meloun je u kontaktu sa svim igračima, zove ih, šalje SMS poruke.

- Obraćam pažnju na svaki detalj, jer mislim da nam takva komunikacija omogućava da ostanemo povezani. I da se tako povezani osećamo dobro. Igrač za koga se najviše brinem je mladi Slovenac Vlatko Čančar, momak  koji je u sam u stranoj zemlji i nema porodicu uz sebe. Rođendan koji mu je bio pre desetak dana je morao da proslavi sasvim sam. Sve igrače pitam da li ste pozitivni i angažovani? Da li ostajete u pozitivnom mentalnom razmišljanju?

Trener Denvera naglašava da će nastavak u praznim dvoranama biti čudno iskustvo za sve aktere.

- Svi naši igrači se pitaju šta će se dogoditi. Hoćemo li igrati sezonu i ako je bude kako će izgledati? Odgovora još nema. Mogućnost da igramo bez navijača je više nego verovatna. Mislim da će to biti zaista čudno iskustvo za sve. Tokom utakmice se napajate energijom sa tribina, Kad se igra velika utakmica sa mnogo zakucavanja, šuteva za tri poena i publika „poludi”, time se hranimo. Ako nam taj element bude uskraćen, biće nam potrebno mnogo vremena da se naviknemo, ali moraćemo da se i sa tim suočimo. Ali, ako nam takav način omogućava da ponovo igramo košarku i istovremeno sačuvamo zdravlje i bezbednost, onda očigledno moramo da prihvatimo tu novu realnost.