NIJE SVE TAKO CRNO - Ana: Kao da mi je neko poklonio vreme

Sve i da ne živimo u vreme najveće pandemije koju savremeni svet pamti, dobri maniri nalažu da se negde na početku razgovora, po-sebno sa osobama koje dugo niste videli, pojavi pitanje: „Kako ste?“.

Zvonki osmeh, odmah pošto je odgovorila na poziv „Sportskog žurnala“, govorio je više od reči. Toliko da to smo to pitanje lagano mogli i da „preskočimo“.

Ana Dabović, reprezentativka Srbije, od skoro (ponovo) košarkašica Monpeljea, je dobro. Kaže i da je zadovoljna. Ona je od onih koje od limuna kojim je život pogodi, napravi najslađu limunadu. I - nastavi dalje.

Nije dozvolila da joj ovi teški dani slome vedar duh. Već ih koristi ih najbolje što može. Trenutno je u Monpeljeu, čeka transport kući. U Herceg Novi.

- Tu sam sa dečkom koji igra vaterpolo ovde. Ostali smo kod njega da vidimo šta će biti. Kako su nam pre nekoliko dana lige oboma otkazane, prijavili smo se da se vratimo u Crnu Goru – pričala nam je Dabovićeva.

Gotovo uz uzdah – ali olakšanja – joj se otelo:

- Biće ovo prvo leto posle mnogo godina koje ću provesti kući. Bez ikakvih obaveza.

Vedar ton odjednom je postao dosta ozbiljniji.

- Naravno, ne mogu da kažem da uživam. Situacija je dosta ozbiljna. U celom svetu. Ali, uvek sam se trudila da na sve gledam pozitivno.

U ovoj konkretnoj situaciji, to bi bilo...

- Mogu da organizujem svoje vreme. I nisam sama. Lepo mi je.

Malo konkretnije...

- Imam priliku i da naučim nešto novo, nešto što me ranije zanimalo, a nisam imala vremena. Baš smo se Ilija i ja šalili, kako smo mi verovatno jedini ljudi na svetu koji ni u karantinu nemaju dovoljno vremena da urade sve što hoće.

Osmeh, pa nastavak...

- Kao da mi je neko poklonio vreme. Čitamo, igramo Jamb, karte, kuvamo... Dobro, to više Ilija, ali po maminim receptima. Trudimo se i da treniramo. Ne možemo da izlazimo napolje, mere su rigorozne, samo jednom dnevno do prodavnice, pa jednom da trčimo ili odemo u dužu šetnju, bržim hodom. Osim toga, uvek izađe neki novi film ili serija. Kao recimo ovaj dokumentarac o Džordanu.

Za trenutak osmeh više nije bilo tako lako čuti.

- Krivo mi je što su Olimpijske igre odložene. Makar nisu otkazane skroz! To bi mi baš teško palo. Ovako, svi imamo celo leto da radimo na sebi.

I tu je našla pozitivnu stranu.

- Sada ću imati još više vremena da se spremim. Da su bile ovog leta, ne znam koliko bih bila motivisana sledeće sezone. Sad sam baš motivisana, jer me čeka leto koje može da bude i najlepše do sada.