Nisu svi talenti koje su usled viška slobodnog vremena ljudi poče-li da otkrivaju kod sebe, baš i talenti. Više su varijanta: „voleo bih da budem kad porastem“. Ali, ipak ću biti nešto drugo. Jer ne umem da pevam, ma koliko to voleo. Ili igram basket. Zakucavam! Više sam da pišem o tome. I držaću se toga.
Kod Dajane Butulije, članice možda i najuspešnije generacije u istoriji ženske košarke u Srbiji, situacija je drugačija. Ona očigledno nije talentovana samo za sport. Posle nekoliko akvarela koje je naslikala u trenucima dokolice, i njoj je postalo jasno – slikarstvo može i hoće da postane njen omiljeni hobi. Ko zna, vremenom možda i nešto više od toga.
- Kad se sve ovo završi, zovem na izložbu. Ali, pod maskama – pričala nam je uz osmeh Butulija.
Da li je ovo neki novi talenat koji je sada otkrila, ili je i ranije slikala, pitamo.
- Pa ne mogu da kažem da sam se i ranije bavila ovim, ali kad sam imala vremena i volje, umela sam ponešto i da nacrtam – kaže.
Sada je to preraslo u pravu strast. Toliko da je jedva čekala da počnu sa radom specijalizovane prodavnice, da bi mogla da ode i kupi sve što joj nedostaje. A onda je još brže, dnevnu sobu pre-tvorila u maleni atelje.
- Sad imam i platno, i stalak. Čak sam i knjigu kupila. Da učim sve tehnike. Neću da se koncentrišem samo na jednu.
A sve je počelo – slučajno.
- Kad već pospremiš celu kuću po hiljaditi put, pa onda opet sve ispočetka, prosto moraš nešto drugo da počneš da radiš. Tako sam i slučajno pronašla tempere od moje male sestričine. I kao, `ajde nešto da nacrtam. Već prvog dana sam shvatila da to i nije tako loše. Onda sam počela da crtam i sve više. Drugarice su mi stalno tražile da im naslikam ovo ili ono... I – shvatila sam da je to nešto što mi se sviđa. Posle nekoliko dana sam otišla u prodavnicu da kupim sve „profi“ – pričala nam je očigledno vrlo zadovoljna zbog otrića novog talenta…
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
