Stojaković o poslednjem evropskom zlatu Jugoslavije: Dominantni i superiorni

Ovako je FIBA započela intervju sa Predragom Stojakovićem, najboljim igračem Evropskog prvenstva pre nepunih 19 godina. Intervju kojim se nastavlja sedmica koju je krovna košarkaška organizacija posvetila Srbiji. Imala je i šta da ponudi.

Poziv je na adresu asistenta generalnog menadžera Sakramenta došao kao podsećanje na poslednje zlato naše košarke i jednu od najdominantnijih predstava jedne reprezentacije na kontinentalnim takmičenjima u istoriji.

Pritom, to je bila ”prelazna” generacija, ona koja je došla posle najuspešnije - zlata 1995, 1997. i 1998, srebro 1997, bronza 1999. Međutim, ispostaviće se da su se neki novi momci igrali sa protivnicima.

Prvi među jednakima bio je Stojaković.

- Već je prošlo skoro 20 godina! Ali kada pomislim na 2001, setim se kako smo dominatni i superiorni bili, gladni i žedni da se vratimo posle debakla na Olimpijskim igrama 2000 - kaže jedan od najboljih šutera svih vremena.

Plavi (u dresu koji mnogi smatraju najlepšom garniturom) su dobili +14 Hrvatsku, +13 Nemačku, +55 Estoniju, +48 Letoniju u četvrtfinalu, +13 Španiju u polufinalu i +9 Tursku u finalu koje je bilo jednako „izvesno”.

- Naš tim je bio veoma jak i imali smo mnogo kvalitetnih igrača. Naša klupa nije zaista bila sačinjena od rezervi, jer su to momci koji su bili glavni u svojim klubovima. Imali smo sjajan balans pod trenerom Svetislavom Pešićem koji je bio dirigent orkestra - seća se Stojaković koji nije bio prvi strelac finala, ali je tada Vlado Šćepanović preuzeo ulogu lidera i ubacio 19 poena. - Zato sam i rekao da klupa nije bila prava klupa. Šćepa je iskoristio priliku savršeno, Dejan Bodiroga prijvatio ulogu šestog igrača, Saša Obradović kao veteran doneo mnogo mirnoće kada je trebalo… Samo je trebalo da budemo prelazna generacija od zlatne do nečeg novog, ali uz takvu podršku iskusnijih i silnu motivaciju, postali smo veoma balansiran tim.

Stojaković kaže da je takmičenje bilo drugačije tada i da ne želi da poredi sa generacijama koje su stizale.

- Dobili smo zlato u samo šest utakmica, sada više ekipa ima šansu da se oporavi posle loših utakmica.

Posle dominacije ove selekcije, stigla je zlatna era Španaca koji su tada bili mladi i učili od asova.

- Sećam se da smo svi mislili kako su Španci ostavili jak utisak u Turskoj. To je bio početak njihove generacije koja je vladala narednih 15-20 godina. Štaviše, i dalje su tu, još uživaju u onome što je tada počelo. Samo se pokazuje kako dugoročni planovi daju rezultat. Samo je potrebno strpljenje.

Posle Crvene furije, stiglo je finale sa Turskom.

- Bilo je to rađanje sjajne generacije Turske. Hido je došao iz NBA sezone, Okur je bio tu, Jahović, Kutlaj… Interesantan tim. Imali su i publiku, iskoristili je sjajno, doneli uzbuđenje.

Do sledeće medalje na evropskim prvenstvima (godinu dana kasnije ova selekcija je osvojila svetsko zlato u Indijanapolisu) čekalo se do 2009.

- Mnogo je faktora koji utiču na rezultate. Imali smo talente poput Teodosića, Bogdanovića, Bjelice, ali je nekada potrebna i sreća. Oni su do svih finala dolazili bez nekih igrača. Ne bi trebalo da smo zabrinuti zbog poraza u tim finalima. Samo je pitanje izvući motivaciju, da svi budu na istoj stranici, uživati u tome šta Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović mogu da ponude u narednih pet-sedam godina. Moramo to da iskoristimo, da pokupimo zlato. Evrobasket deluje kao sjajna prilika. Ali, to je proces. Turniri su neugodni, samo jedno odsustvo može sve da poremeti.

Stojaković je bio i poslednji MVP na jednom velikom takmičenju iz redova naše reprezentacije:

- Bogdan i Jokić su godinama pokazivali da imaju kvalitet da dobiju takvo priznanje, ali mnogo toga mora da se poklopi. Nikada nisu u pitanju jedan ili dvojica igrača. Zato je i tanka linija između pobede i poraza.