PRIČA ZA SVE KOJI POTCENjUJU KORONU: Molila sam lekare da isključe aparate!

Gorana Tabak (49), supruga Žana čuvenog košarkaša Jugoplastike i ćerka još čuvenijeg Rata Tvrdića, za Slobodnu Dalmaciju govorila je o najtežem životnom iskustvu - borbi sa koronavirusom. Bitka je trajala više od mesec dana, a kako sama potvrđuje u nekoliko navrata život joj je visio o koncu.

Intervju je toliko poučan i opominjući da bi ga trebalo više puta pročitati, posebno kad vam popusti pažnja i počnete da manje vodite računa o preventivi. Ceo intervju možete da pročitate na sajtu Slobodne Dalmacije ili Sportskih novosti. Segmente Goranine priče vam prenosimo u nadi da ćete njen primer shvatiti izuzetno ozbiljno kao opomenu.

- Nisam znala da je moguće ostati živ nakon drame, horora, kako god hoćete, koju sam proživljavala 32 dana u privatnoj bolnici "Zarzuela" u Madridu. Nije mi bilo ni na kraj pameti da bih se ja mogla zaraziti koronavirusom i da bih zbog njega zamalo mogla umreti - glasio je početak telefonskog razgovora Gorane i kolege Ivice Markovića iz Slobodne Dalmacije.

Drama je počela 11. marta. Deo priče, koje nije bila svesna, preneli su joj do detalja zaposleni u bolnici u kojoj je pobedila smrt i suprug Žan.

- Svima sam, a da to nisam ni znala, nesvesno napisala SMS: „Ja ne verujem da ću se iz ovog izvući živa.” To je bilo poslednje što sam napisala na mobilnom, a da sam to napisala, saznala sam tek kad sam izašla iz bolnice, oni su mi to rekli i pokazali mi poruku.

Duga i iscrpljujuća bitka imala je i dosta kriznih trenutaka, u jednom od njih bila i razum je bio na udaru:

- Nisam više mogla da izdržim, molila sam lekare i medicinske sestre da isključe aparate na koje sam priključena kako bi me održavali u životu. Proživljavala sam nešto nestvarno, nešto što je teško shvatiti onome koji nešto takvo nikada nisu doživeli.

Posle 26 dana na intenzivnoj došao je dan kad su lekari odlučili da Goranu skinu sa aparata.

- Rekli su mi da će mi skinuti sve aparate kako bi videli da li mogu samostalno da dišem. U toj šok-sobi ostali smo samo moj lekar, dve medicinske sestre i ja. U rupu u grlu stavio mi je čep i počela sam da dišem kao riba. Tada su me digli iz kreveta i stavili me u stolicu. Rekli su mi da moram da pojedem kompot i popijem sok, kao i da moram da popijem tabletu. Sva sam se tresla i ubrzano sam disala. Taj doručak mi je trajao 40 minuta. Nikako nisam mogla da počnem normalno da dišem, onda su mi pokazali neke vežbe sa rukama koje su mi pomogle da udahnem malo više vazduha.

Iz šok sobe je izašla 17. aprila, a iz bolnice sedam dana kasnije.

- Iz dana u dan mi se poboljšavalo stanje i iz bolnice sam izišla 24. aprila. To mi je najsrećniji dan u životu. To je moj drugi rođendan -kazala je radosna Gorana.