U Zrenjaninu je, minulog petka, preminuo Lajoš Engler, legendarni košarkaš Proletera i beogradskog Partizana i reprezentativac prve generacije jugoslovenskog izabra-nog tima. Rođen je 20. juna 1928. godine i bio je poznat po nadimku Lala. U karijeri koja je trajala 17 godina, ostavio je neizbrisiv trag i bio uzor onima koji su bili njegovi naslednici na košarkaškom terenu.
Stvarao je istoriju dva kluba.
Košarkom je počeo da se bavi u Proleteru, gde je odigrao sezonu 1946/47, da bi od 1948. do 1953. godine krasio igru Partizana. Vratio se u Proleter i bio pokretačka energija ekipe koja je ispisala zlatne stranice zrenjaninske i jugoslovenske košarke. Sa Proleterom je osvojio šampionsku titulu 1956, kad su Zrenjaninci prekinuli vladavinu Crvene zvezde dugu deceniju.
Klub iz prostrane banatske ravnice je jedini u Srbiji, izvan Beograda, bio košarkaški prvak Jugoslavije. Čuvena Proleterova petorka, Lajoš Engler, Vilmoš Loci, Milutin Minja, Dušan Radojčić, Ljubomir Katić (jedini među živima), bila je u državnom timu i sezonu pre i posle osvajanja titule, tim sa Begeja bio je drugi u prvenstvu. U ostvarenju sjajnih rezultata učestvovali su i Laslo Rošival, Aleksandar Tornjanski, Fernec Kurc, Jovan Kifer, Đura Bjelis, Branimir Lipovčević, Miroslav Milosavljević... a o sjajnoj generaciji snimljen je i film, „Šampioni iz 56.” autora Zorana Slavića.
Profesor i novinar
Engler je bio sjajan košarkaš i pedagog. Bio je profesor nemačkog i engleskog jezika, intelektualac najvišeg nivoa. Predavao je u zrenjaninskoj Gimnaziji, potom radio kao direktor škole „25. maj“, a bio je i zamenik pokrajinskog sekretara za nauku, kulturu i obrazovanje u Novom Sadu. Radio je i kao novinar, bio je urednik spoljno – političke redakcije Mađar so.
- Uspeli smo da dokažemo, ne da smo prvaci, nego da smo najbolji. Zvezda nije bila samo ekipa, Zvezda je bila ustanova. Mi smo bili samo amateri, a na tabeli, iza nas, bile su poluprofesionalne ekipe. Zato je naša titula vrednija. Dva su različita pojma tadašnje i današnje košarke. Porasla je u međuvremenu, nestalo je nekog entuzijazma i nadobudnosti koje smo mi tada imali, a sada se na utakmicama vode prave bitke, kao u nekom borilačkom sportu. Nama je to bila samo igra, koju smo dobro igrali, bolje od svih ostalih u tom vremenu. Verujem da Zrenjanin ovu našu titulu nikada neće zaboraviti – između ostalog, govorio je Lajoš Engler, prisećajući se 1956. godine i osvojene titule, šest decenija kasnije.
Za reprezentaciju Jugoslavije nastupio je na 78 utakmica. Bio je član državnog tima na prvom SP u Argentini 1950. Uz Englera, izabrani tim činili su, Mirko Amon, Aleksandar Blašković, Vladislav Demšar, Vilmoš Loci, Aleksandar Gec, Dušan Radojčić, Milorad Sokolović, Milenko Novaković, Srđan Kalember, Borislav Stanković, dok je trener, istovremeno i igrač bio Nebojša Popović.
Stanković je preminuo u Beogradu 20. marta, a Engler je otišao sa životne scene 1. maja, kao poslednji pionir jugoslovenske košarke.
Pored SP u Argentini, bio je i član reprezentacije na SP u Brazilu, 1954, dok je bio učesnik i dva prvenstva Evrope, u SSSR, 1953. i Bugarskoj, 1957. U Sofiji je Jugoslavija osvojila šesto mesto i tada se oprostio od reprezentativnog dresa. Zanimljivo da je na prvenstvu u Sofiji igrala šampionska petorka Proletera.
Avgusta 2010. godine, u beogradskoj Areni, pred meč reprezentacija Srbije i Kine, pripremama za Svetsko prvenstvo u Turskoj, Lajoš Engler je, sa Srđanom Kalemberom i Borislavom Stankovićem, dobio posebno priznaje za učešće na prvom SP u Argentini 1950 - dresove izabranog tima sa brojevima koje su nosili na pomenutom planetarnom šampionatu. Reprezentativac Milenko Tepić „peticu“ je predao Lajošu Engleru. Plaketu KS Srbije dobio je 2016, a iste godine, košarkaški teren u zrenjaninskom Sportskom centru „Mala Amerika“, poneo je njegovo ime. Na svečanosti u zrenjaninskoj Gradskoj kući 2017, dobio je od Sportskog saveza, nagradu za životno delo, a uručio mu je Dejan Tomašević.
- Vama, generacijama koje dolazite, želim da se ugledate na nas. Siguran sam da smo mi dali sve od sebe, izvinite što nismo više – rekao je tada Lajoš Engler.
Nije bio samo jedan od pionora u košarci i izuzetan igrač, bio je i izuzetan čovek. Harizmatičan, sa smislom za humor i šalu, elokventan i mladi su voleli njegovo društvo i on njihovo. Od njega su mnogi učili, ne samo o sportu i košarci, već i o životu. Njegova supruga Eržebet bila je takođe košarkašica, igrala je za Proleter i reprezentaciju i bila odlična i u mačevanju i atletici.
Telo Lajoša Englera, čoveka koji je za života ušao među legende, biće kremirano u Novom Sadu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
