Vlado Šćepanović se prisetio zlata u Istanbulu: Odloži sujetu, uzmi zlato

Osmeh se jasno čuo u njegovom glasu. I zadovoljstvo. Tačno je da posle 20 godina teško da možete da pamtite sve detalje, ali kada budete deo nečeg tako velikog, kao što jeste bilo osvajanje zlata na Evropskom prvenstvu 2001, ponos koji se oseća iste je jačine. Godinama može da postane samo snažniji.

I nije nas iznenadilo kada je pričajući o zlatu iz Istanbula, Vlado Šćepanović, jedan od heroja u četi Svetislava Pešića, u nekom trenutku bez dvoumljenja rekao:

- Jedan od najlepših trenutaka u mom životu. Ne samo košarkaškoj karijeri!

Način na koji je naša zemlja – tada se zvala SR Jugoslavija – došla do evropskog trona, još se prepričava. A prepričava se i 19 poena, koliko je za samo 21 minut u igri, Šćepanović ubacio u finalu protiv Turske.

Na šta je one zaboravne FIBA nedavno podsetila u malom kvizu, gde je proverila sećanje svih onih koji se smatraju košarkaškim znalcima.

Šćepanoviću niko ne bi zamerio da prihvati zasluge. On ih je međutim, i dve decenije kasnije, delio...

- To što sam ja iskočio u finalu, ne mora ništa da znači. Čovek ima ogroman motiv kada igra takve utakmice.

Na trenutak je napravio digresiju:

- Nije mi bilo ni prvi put. Igrao sam finale i 1998, na Svetskom prvenstvu. I tada nekih 20 minuta, iako sam bio mnogo mlađi. I to mi je ostalo u sećanju.

Zastao je, pa svestan razlike između ta dva finala – kada je njegova uloga u pitanju – dodao:

- Ništa ne može da se poredi kada u finalu budete čovek odluke.

Poenta ide u nastavku:

- Uvek sam voleo da igram te odlučujuće utakmice. Uvek sa velikim motivom.

Vratio se na 2001. godinu.

- Igra se tako otvorila. Kada u timu imate takve igrače kakvi su: Stojaković, Bodiroga, Tomašević, Obradović, Gurović, Drobnjak... dobijete i veću šansu, čak i više prostora za manevar. Desilo se, što se desilo...