Dušan: Otac me je prvo ”upoznao” sa Majkl Džordanom

U ovom trenutku, u nekom paralelnom svetu u kojem koronavirus nije pogodio svet, Dušan Domović Bulut i njegovi 3x3 saborci, pripremali bi se za najveći događaj u njihovim karijerama. Za Olimpijske igre koje počinju za nešto više od dva meseca. Kako taj univerzum, ipak, ne postoji, najbolji basketaš na svetu ima slobodno leto, a debi na Igrama imaće za godinu dana.

Slobodno vreme Domović-Bulut provodi u Novom Sadu odakle se javio voditeljima ”podkasta” ”Korner”. Priča je počela o filmu ”Belci ne umeju da skaču” (greh je ne napisati naziv ovog filma u originalu ”White men can’t jump”).

- Gledao sam taj film i otac me je pitao da li želim da treniram košarku… Voleo sam film, znate, i tako je počelo - seća se Bulut, prvoplasirani na rang listama FIBA 3x3 i čovek koji je osvojio šest zlatnih medalja sa Srbijom.

Bulut je jedan od najznačajnijih igrača za promociju ove discipline. On je vrh basketa kao što su Nikola Jokić i Luka Dončić elita košarke. Zašto pominjemo baš ovu dvojicu NBA superstarova? Zato što je na pitanje - koga zamišlja kao idealne saigrače u timu 3x3 kao iz topa ispalio:

- Birao bih Luku Dončića i Nikolu Jokića.

Uzori u igri menjali su se kako se Bulut polako prebacivao sa košarke na basket.

- Otac me je prvo ”upoznao” sa Majkl Džordanom, rekao mi je da je to najbolji igrač na svetu. Možeš neke stvari da naučiš od njega ako želiš da budeš profesionalac. Džordan mi je bio pravi uzor jer je proširio njegov brend mnogo dalje od košarkaškog terena. To je ono što ja želim kada završim karijeru.

Ipak, s obzirom da je bio plejmejker i da, kao i ostatak sveta, nije imao fizičke predispozicije kao najveći igrač svih vremena, Bulut je polako počeo da se fokusira na druge igrače - Gerija Pejtona, Džona Stoktona, Džejsona Vilijamsa, Alena Ajversona, Stefona Marberija i, jedinog među njima koji nije bio ”jedinica”, Latrela Spriela.

Igra je ”usporila” za najboljeg basketaša, tako da je svoju igru i psihološki pristup podigao na viši nivo.

- Počeo sam da pratim pokrete tela, da gledam protivnike u oči, da shvatam njihove emocije, s obzirom da nemam fizičke predispozicije da budem najbolji na svetu. Ako želiš da budeš najbolji, moraš i da budeš odličan defanzivac. A onda moraš da koristiš različita oružja - ističe Bulut.

Sledeće godine, Srbija će biti jedan od najvećih favorita za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. To bi bio vrhunac. A šta bi značilo da čuje himnu Srbije na pobedničkom postolju u Tokiju za Buluta?

- To je sudbina. Uvek zamišljam dešavanja. I video sam sebe kako stojim sa zlatnom medaljom oko vrata i slušam himnu. To bi bio toliko ponosan trenutak za nas četvoricu koji smo u ovome od početka. To je konačan cilj i bio bih neverovatno ponosan.