Oliver Stević za Žurnal: Igrače niko nije pitao

Taman kada su iz Španije počele da se ređaju ohrabrujuće vesti da su timovi počeli sa testiranjima i da je sve više onih koji su zakazali početak treninga, kako grom iz vedra neba stigla je potvrda da u Huventudu i Saragosi ima zaraženih igrača i da su morali odmah da zaustave sve aktivnosti.

Bio je to sudar sa surovom realnošću, da je Evropa još uvek daleko od normalnog života, kao i pokretanja sporta. Ali, i povod da pozovemo Olivera Stevića koji je tokom sezone dres Igokee zamenio dresom Huventuda.

Poziv ga je zatekao na terasi, dok je uživao na suncu i pogledu na plažu. U prvi mah zvučalo je kao gotovo idilična slika. Ipak, daleko je od toga.

- Situacija je čudna, da je tako nazovemo. Prošlog ponedeljka smo imali testiranja na COVID-19, kada su nas obavestili da trojica igrača imaju antitela. To znači da su pokupili virus, ali da nisu imali problema. Oni su morali da rade dodatna testiranja, da se proveri da li su još aktivni. Ali na sreću, taj nalaz je bio negativan, tako da su stvari počele da se vraćaju u normalu. U skladu sa tim, već smo i počeli sa treninzima – počeo je priču naš iskusni centar.

Kako Stević kaže, kada je stigla potvrda da su im saigrači imali kontakt sa virusom, nikome u ekipi nije bilo svejedno.

- Nije to nimalo prijatno, pogotovo što se nekoliko nas mimoišlo u toj laboratoriji. Sreća, pa smo brzo mogli da odahnemo. Naša prvobitna ideja je bila da prošlog ponedeljka krenemo sa radom, ali onda je sve stalo. Tako da smo ove sedmice, posle dva puna meseca pauze, konačno krenuli da radimo, uz neviđene mere.

Sama Stevićeva formulacija „neviđene” mere, nosila je sa sobom pitanje, kako u suštini izgledaju treninzi u doba korone.

- Sve je regulisano tim nekim detaljnim rasporedom. Svaki igrač zna kada je njegov termin i raspoređeni smo u grupi po dvojica. Primera radi, ako si po raspredu od 10, to znači da moraš tačno tada da uđeš u dvoranu. Ne možeš u pet do 10 ili slično. Ako dođeš ranije, parkiraš auto u garaži i čekaš tvoj termin. Prvo se ide u teretanu gde ostaješ 40 minuta, a onda ideš na teren, gde se zadržavaš isto toliko. Kada završiš na tereni, ideš pravo u garažu i kući. Nema svlačionica, tuširanja i slično. Sem teretane i terena, ništa drugo ne smeš da koristiš. Radi se na pola terena, svaki igrač ima svoju loptu i dva peškira. Tu je i jedan od trenera, naravno sa maskom i rukavicama. Čim dvojica završe, kreće detaljna dezinfekcija koja traje 20 minuta i tako u krug.

Kako sam Stević ističe, sve deluje kao da se radi na silu.

- Niko tu ne razmišljao o sportu i tom nekom duhu takmičenja i nadmetanja. Razumem sve, gubici su ogromni, TV prava, sponzori. Razumem i želju i da se to nekako izgura i odigra. Ali, nema tu sportskog naboja i želje. To mi kažu i svi igrači sa kojima sam u kontaktu iz drugih ekipa. Kada smo već stigli dovde, većina bi da se nešto, ipak, odigra. Međutim, preovladava mišljenje u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo. Ako se bude i igralo kvalitet će biti veoma upitan. Posebno neprijatno u svemu tome je što igrače niko ništa nije pitao – istakao je naš iskusni centar.