.jpg)
Oči Majkla Džordana su žute, krvave, tokom celog serijala „Poslednji ples”. Sada, u sedmoj epizodi, zasuzile su iz dva razloga. Prvi - podsećanje na najbolniji trenutak u njegovom životu. Trenutak kada je njegov otac, Džejms, ubijen.
Nestao je 23. jula 1993. Mesec dana nakon što je Majkl osvojio treću titulu zaredom. Tri sedmice nije pronađen, sve dok policija nije našla auto sakriven u šumi u Severnoj Karolini.
- Vozio je nazad kući - priča Majkl. - Umorio se. Umesto da nastavi da vozi, odlučio je da se odmori i stao je sa strane.
Dvojica 18-godišnjaka su tada prišla i pucala u Džejmsa Džordana. Telo je pronađeno u potoku, a brojni novinari su počeli da se utrkuju povezujući ovo ubistvo sa kockarskom zavisnošću najboljeg košarkaša sveta.
- Bolelo je, ali to je bilo od ljudi koji su me inače gađali. Nije bilo od onih koji me poznaju i vole - seća se Džordan.
Nije postojala ni trunka dokaza koja bi povezala Majklovo kockanje sa ubistvom njegovog oca. Uskoro se i potvrdilo. Džejms Džordan je ubijen - iz pohlepe i besa.
Sada, 17 godina kasnije, Majkl se priseća trenutka kada je odlučio da se povuče. Prvi put.
- U tom trenutku, bili smo trostruki uzastopni šampioni, ispunio sam odgovornost prema gradu, Bulsima, saigračima. Rekao sam Filu da mi je svega preko glave, da nemam više izazove i motivaciju. Da sam završio.
Američki mediji istuču da je to bio vrhunac jedne pres konferencije. Svaki kamerman i novinar iz svih delova zemlje u oktobru 1993. došao je u Čikago. Stanovnici vetrovitog grada su na ulicama pratili konferenciju kojoj je prisustvovao i Dejvid Štern, tadašnji komesar lige.
- Možda se i vratim. Možda mi to zatreba - rekao je između ostalog Džordan, ostavivši vrata otvorena.
Ipak, nije sve bilo povezano sa smrću oca. Godinu dana ranije, pre Olimpijskih igara, Majkl se poverio poznanicima rekavši da će šokirati svet. Da će napustiti košarku i otići u bejzbol. I da bi to uradio odmah da ne mora da osvoji treću titulu zaredom, što Bird i Medžik nisu uspeli.
Kada se povukao, postao je igrač Čikago Vajt Soksa. Poslednji razgovor sa ocem bio je upravo o bejzbolu. Birmingem, Albama.
- Rekao mi je da to i uradim.
Sve je bilo rasprodato gde god bi Majkl išao. U prvih 13 mečeva udarao je lopticu, ali su onda protivnici počeli da ga „provaljuju”. Mediji su jedva dočekali i kritikovali ga. Zbog toga se i bejzbolu predstavio „stari, dobri Džordan”. Dolazio je prvi na treninge, dolazio radi naknadno, trenirao i posle mečeva. Radna etika je bila fantastična, zezao se sa saigračima koji su se prema njemu ponašali kao ravnom.
Prijalo mu je bekstvo od košarke na godinu i po dana. Ali, sudbina mu je bila da se vrati. Pojavio se u timu pred plej-of 1995. Nespreman za košarku, sa brojem 45 na leđima, bio je to poslednji put da je izgubio plej-of seriju.
Pobednička akcija za Kukoča - suze u svlačionici
Istog leta kada se Džordan prvi put povukao iz košarke, u Čikago je stigao Toni Kukoč. Mladić iz Splita je blistao, ali je Skoti Pipen igrao magičnu sezonu. Onda se dogodio trenutak koji je zaboleo Bulse.
U trećoj utakmici polufinala Istoka protiv Njujorka, u trenutku kada su Niksi vodili 2-0 a na semaforu stajao nerešen rezultat, Fil Džekson je pozvao poslednju akciju na utakmici. Akciju za Kukoča.
- Znao sam da Toni to može - seća se Džekson.
- Postigao sam mnogo šuteva u poslednjim sekundama tokom sezone - dodaje Kukoč.
Džekson je pozvao akciju za Kukoča i Pipen se naljutio toliko da nije želeo da se vrati u igru.
- Osećao sam kao da me je Fil uvredio - pamti Pipen. - Ja sam bio najopasniji igrač u timu, zašto od mene tražiš da izvedem loptu?
Nije želeo da se vrati u igru. Džekson ga je pitao da li ulazi ili ne. Rekao je da neće.
- Kada je odbio da uđe, bila je to kao zona sumraka - seća se Horas Grent.
Kukoč je, naravno, pogodio uz zvuk sirene. Ne i za preveliku radost saigrača.
- Bio sam, naravno, srećan što sam postigao koš, ali čak i na putu do svlačionice vidiš da su svi besni - pamti levoruki as.
- Nismo znali kako da reagujemo, jer je Skoti jedan od omiljenih saigrača. A napustio nas je. Nismo mogli da verujemo. Razbilo nas je - rekao je Stiv Ker, tada šuter Bulsa a sada trofejni trener sa Golden stejtom.
Iskusni Bil Kartrajt je tada ustao u svlačionici i održao govor koji je sve potresao.
- Rekao je: „Pip, razočarao si nas” i počeo je da plače - prepričava Grent.
Plakao je i Pipen koji se izvinio saigračima. Dan kasnije, „navijač” Džordan je pozvao Fila Džeksona i rekao mu da ne veruje da će Skoti ikada ovo preboleti.
- Uvek će ga pratiti - tvrdi i sada Em Džej.
U narednoj utakmici, Pipen je legendarno zakucao preko Patrika Juinga, prešavši posle preko njega dok je ležao na podu. Ipak, Njujork je u sedmoj utakmici pobedio. Čikago nije mogao bez Džordana.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
