OPROŠTAJ MAČVANA: Čist prema sebi, ne želim da zavlačim ljude

Želeo je da ostane pošten. Prema sebi, ljudima sa kojima sarađuje, a najviše prema košarci! Igri koja je njegov život. I, u trenutku kada je osetio da više ne može da joj da najboljeg sebe, odlučio je da prestane.

Zbog toga mu ta odluka nije teško pala. U trenutku kada je ušetao u redakciju „Sportskog žurnala“, Milan Mačvan je odavao utisak zadovoljnog čoveka. Svesnog da je napravio pravu odluku.

Odluku kojoj se obradovala i njegova starija kćerkica.

- Kad sam krenuo ka vama, rekao sam joj da idem da pričam za novine i kažem da završavam karijeru. Ona je srećno uzviknula: „Jej!“.

Daleko od toga da je to bila lagana odluka. Daleko od toga i da je doneta naprečac. Proces je dugo trajao.

- Posle one dve povrede kolena, ono što me vuklo da se vratim bila je želja da ne završim karijeru tako. Moje koleno nije sjajno, imao sam dve operacije prednjih ukrštenih ligamenata, postoji i veliko oštećenje hrskavice. U toku sezone se pojavio i odlomljeni deo meniskusa, koji može da predstavlja problem. Ali, ukoliko si u odličnom treningu nije stalni problem.

U suštini...

- Ajde da kažemo to tako da sam fizički i psihički bio istrošen. Ne mogu više da se borim sa tim. Mnogo je vremena počelo da mi uzima. Postoje objektivni problemi sa kolenom, gde sam morao da uzimam tablete protiv bolova. Gde je sve bilo totalno nepredvidivo. Naprimer, budem potpuno spreman, veče pred utakmicu odradim sjajan trening, a sutradan dođem i iz čista mira mi otekne koleno...

Tu dolazimo do te priče o „poštenju“.

- Ja sam neko ko ukoliko ne može da radi nešto sto posto, radije to neću raditi.

Sve ovo iako je i posle ove sezone imao ponude da nastavi sa igranjem.

- Postojala je priča da ostanem u Japanu, i da se vratim u Partizan, javio se još jedan klub. Međutim, rekao sam da prvo moram da budem čist prema sebi, ne želim da zavlačim ljude. Nikada nisam na tome gradio karijeru. Nisam želeo da potpišem ugovor, pa da mi posle dva ili tri meseca neko kaže da nije zadovoljan, da me „seče“, ili šta god... Neću to da radim. To su neki razlozi zašto kraj.

Ovo jeste odluka koja menja život. Iz korena. I ona se ne donosi za dva sata. Nije ni Mačvan lako prelomio. Naprotiv.

- Kod ovakve odluke najbitnije je da čovek bude spokojan. Da je načisto sa sobom da je to to. Svaki put u toku sezone kad mi se javljao problem sa kolenom, prvi put je to bio neki novembar, ja sam krenuo da razmišljam o tome. Drugi put je to bilo u januaru. Zdravstveno, sezona je bila OK. Odlično sam igrao. Ali je sve to bilo kao jedan rolerkoster. Ja sam neko ko ne govori mnogo o svojim problemima i mnogo toga sam i prećutao, samo da bih igrao. Osećao sam odgovornost i prema Luki Pavićeviću, koji me tamo doveo. Nisam želeo da ispadne da pauziram zbog kolena ili šta god. Jer je bilo dosta peripetija i pri samom potpisivanju ugovora.

Poenta je...

- Više puta mi je prošlo kroz glavu. Nisam želeo da završim karijeru posle dve povrede. Već onako kako ja hoću. Na kraju se ispostavilo da sam karijeru završio kao šampion. Osvojili smo Azijsku Ligu šampiona. Nismo šampioni Japana, iako smo imali najbolji skor, ali smo šampioni divizije. Odigrao sam dosta dobro.

I tim pre je odluka iznenađenje za sve.

- Sigurno će biti šok za sve. Najbliži oko mene znaju koja je moja odluka, uključujući trenere sa kojima sa radio. Pokušali su da me odvrate od toga. Međutim, odluku sam doneo dosta trezveno. Više puta sam je vagao. Ali taj prvi instikt koji se javio bio najčistiji i najracionalniji. Jednostavno, posle svih povreda koje sam prošao u karijeri, i svih operacija, nosa, šake, kolena, izgubio sam granicu da znam kada je dosta. Preko koje bih bio spreman da nastavim dalje. Možda sam i mogao sebe da nateram, ali ne bih imao to zadovoljstvo koje imam, kada inače igram košarku.

Veliki intervju u kome se Mačvan osvrnuo na karijeru, klupsku i reprezentativnu, koje momente pamti, koje su ga utakmice oblikovale, koji treneri, sa kojim saigračima je najviše voleo da igra, protiv koga je bilo najteže, pročitajte u utorak u štampanom ili PDF izdanju Sportskog žurnala.