Pre 51 godinu poginuo nenadmašni strelac Radivoj Korać

Na jučerašnji dan pre 51 godine okončao se život Radivoja Koraća – Žućka, jednog od najboljih igrača u istoriji evropske košarke. Stradao je u saobraćajnoj nesreći 12 kilometara od Sarajeva vraćajući se u svom automobilu sa utakmice reprezentacije Jugoslavije. Bio je u 31. godini, rođen je 5. novembra 1938. u Somboru.

U mnogo čemu bio je najbolji, vesnik novih vremena. Otkrio ga je Dragan Glišić, matični klub bio mu je OKK Beograd kojem je doneo četiri prvenstva Jugoslavije (1958, 1960, 1963. i 1964).

U deset sezona, za beogradski tim je odigrao 169 utakmica postigavši 5.773 poena (34 po meču). Sedam puta uzastopno bio je najbolji strelac šampionata Jugoslavije! To nikome na ovim prostorima nije pošlo za rukom.

Za državni tim je debitovao 1958.  i nastupio je na četiri evropska prvenstva, na tri je bio prvi strelac (Beograd 1961, Vroclav 1963. i Moskva 1965).

Osvojio je dve srebrne medalje na EP (1961. i 1965), dve na svetskim prvenstvima (1963. i 1967) i jednu na Olimpijskim igrama 1968, kao i bronzanu na EP 1963.

Odigrao je u dresu reprezentacije 157 utakmica i postigao 3.153 poena, imao je prosek od preko 20 poena po utakmici.

Brojke možda i najbolje ilustruju kakav je strelac bio. Na meču Kupa šampiona protiv švedskog Alvika postigao 99 poena, u dve utakmice 170.

Standardu iz Liježa gde je nastavio karijeru podario je titulu šampiona Belgije, potom je gostovao na televiziji i voditeljka ga je upitala koliko bacanja može da ubaci iz 100 pokušaja, odgovorio je između 70 i 80.

Zavesa se pomerila, iza nje je stajao koš. Korać je uzeo loptu i ubacio svih 100 bacanja! Radio je to na specifičan način sa dve ruke, loptu je držao malo iznad poda i izbacivao ju je odatle.

Naredne sezone se preselio u Italiju. Igrajući za Petrarku iz Padove bio je najbolji strelac italijanskog prvenstva, sa 592 poena na 22 utakmice.

Večna kuća mu je u Aleji zalužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Na zahtev tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, kovčeg je bio prekriven olimpijskom, a ne državnom zastavom. Tito je to obrazložio rečima:

– On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu! – rekao je Tito pokazavši veličinu legende.

Po njemu je jedno evropsko takmičenje godinama nosilo ime, Kup naše zemlje se zove "Radivoj Korać" i čuva uspomenu na "Žućkovu levicu".

U Beogradu, jedan ugao Knez Mihailove ulice je Ćošak Radivoja Koraća – nekada je to bilo mesto svakodnevnih sastanaka Žućka sa prijateljima.

Doneo je prvu ploču Bitlsa u Beograd, voleo je umetnost, bio je čovek za nezaborav.