Aleksandar Linta po odlasku iz Kazahstana: Vreme je za nova iskušenja

Planovi su mnogima poremećeni, a zbog finansijskih problema većina klubova odlučila se za rigorozne mere. Uglavnom se prvo ide na “rezanje” plata, ali sve češće se klubovi odlučuju i na proglašenje bankrota.

Uglavnom u takvim pričama prvi “stradaju” stranci gde god da igraju ili rade kao treneri, a uprkos ugovoru bez posla su nedavno u kazahstanskom Irtišu ostali srpski stručnjaci Milan Milanović i Aleksandar Linta. 

- Posle skoro dve godine rada morali smo da napustimo Irtiš, jer je klub usled finansijskih problema istupio iz lige. Na krah kluba nije uticala samo korona, već su se generalno nagomilali problemi. Irtiš je morao da isplati jednog trenera mislim da je Bugarin, onda su kupili dosta stranih igrača, nisu se tu snašli sa finansijama i desilo se to što se desilo. Zvanično još nisu bankrotirali, nadaju se da će uspeti da poprave finansijsku situaciju, ali veliki broj sponzora je odustao i to je problem – istakao je Aleksandar Linta, sad već nekadašnji trener Irtiša.

Kakav je kazahstanski fudbal generalno i kako je vama bilo u Irtišu?

- Voleo bih da Irtiš reši sve probleme, jer su jedni tako veliki klub u regiji, imaju odličnu infrastrukturu i navijače. Pre par godina igrali su protiv Crvene zvezde, da nije bilo ovih problema ponovo bi bili tu uz Astanu, Kajrat. Gene-ralno fudbal u Kazahstanu je dosta napredovao, a ono što je najvažnije svi imaju velike sportske centre tipa našeg “Teleoptika”. Što se tiče kvaliteta dosta se oslanjaju na strance. Dozvoljeno je da čak osmorica budu na terenu, bez Belorusa i igrača iz okolnih zemalja. Sa njima imaju neki poseban dogovor.

Radili ste na Islandu, Sloveniji, Srbiji, Kazahstanu, koliko se razlikuje fudbal u svim ovim zemljama?

- Svaka zemlja je specifična. Islanđani su fizički dominantni, kod nas se više ide na taktiku-tehniku, a u Kazahstanu je nešto između, baš zbog velikog broja stranih igrača. Uglavnom u svakoj zemlji sam dosta toga naučio.

Igrali ste 15 godina na Islandu, kakve su uspomene iz te zemlje, koliko je fudbalski napredovala?

- Otišao sam na Island kad sam imao 21 godinu. Sigurno ne bih proveo u toj zemlji 15 godina da mi nije bilo lepo. Po završetku igračke karijer 2013. godine odlučio sam da se vratim u Srbiji. Na Islandu mi je rođeno dvoje dece, a treće kod nas odmah po dolasku takoreći.

Zbog čega niste ostali na Islandu?

- Iskreno zasitili smo se svega, ali i porodica je bila prioritet, starija ćerka je trebalo da krene u školu. Radio sam kao trener-igrač dve godine na Islandu i to mi je dragoceno iskustvo.

Da li je tačno da su i danas mnogi igrač polu profesionalci?

- To je bilo ranije, sada je drugačije.Fudbal na Islandu je dosta napredovao, možda kvalitet nije kao u većini evropskih zemalja, ali su fizički izuzetno jaki. Dosta se ulaže u infrastrukturu, po nekoliko terena ima svaki klub. Zemlja sa 300.000 stanovnika uspela je da se plasira na Prvenstvo Evrope i Prvenstvo sveta, što nije mala stvar. Liga im je sad dosta zahtevna, ranije su igrali samo domaći igrači, danas dolaze Danci, Englezi, Španci, povratnici iz inostranstva. Nekad je rukomet bio sport broj jedan, a danas je to na Islandu fudbal.

Nije vam bilo teško zbog prilično surove klime?

- Klima je zaista neobična, imaju praktično dva godišnja doba zimu i leto. Zemlja je vulkanskog porekla, nema drveća, uglavnom ima dosta mahovine. Ipak, priroda je lepa.

Da li je istekao “staž” pomoćnika, planirate li da se okušate i kao šef stručnog štaba?

- Problem je bila licenca, međutim sad je i to rešeno, uskoro završavam školu, ali imam pravo da radim kao šef struke i sada. Bilo je ovih dana poziva iz nekih domaćih klubova, mada je inostranstvo prioritet. Ko zna možda se ponovo vratim na Island – zaključio je Linta.