Био је Данијел Алексић капитен кадетске репрезентације Србије и од УЕФА проглашен за најбољег играча Првенства Европе 2008. у Истанбулу на коме су Орлићи освојили пето место.
Било је то тешко бреме за 17-годишњег момка, тада играча Вој-водине. Проглашен је за српског вундеркинда постао је „златна кока“ Новосађана.
Брзо је „уновчен“, продат Ђенови. Одлазак у Италију био је почетак дугог лутања. На путу до звезда обилазио је Европу, мењао земље и клубове.
Све што је требало да уради било је да се врати на место успеха. У Турску, у Истанбул. Прошлог лета је обукао дрес Башакшехира и 12 месеци касније освојио први трофеј у каријери. Као и Башакшехир, први пут је овенчан шампионским ловором.
- Инатом смо стигли до трофеја - уверава Алексић:
- Башакшехир је прошле године испустио титулу у последњим колима. Ове сезоне то није могло да се догоди – рекао нам је у телефонском разговору Данијел Алексић.
Да ли је било прослве после освајања титуле?
- Кад се завршио меч, на терену смо међусобно честитали једни другима и то је било то. На гостовању против Касимпаше ће бити додела пехара, а после тога ћемо видети да ли ће бити неког славља, јер због тренутне ситуације у којој се налази цео свет због коронавриуса не треба ризиковати. Све ће зависити од организације клуба.
Башакшехир је први пут шампион. Успели сте да прекинете доминацију Галатасарај, Бешикташа и Фенербахчеа, а највећи ривал је био Трабзон.
- Била је ово чудна година. Све ствари које су се дешавале... Многи тврде да је овај тим заслужио и годину дана раније да освоји титулу, али изгледа да је овако било записано. Од самог старта смо били кандидати за освајање трофеја и то се на крају и остварило.
Башакшехиру има звезде попут Робиња, Клишија, Дембе Ба, Шкртела, Инлера и Вишће. Конкуренција је била жестока али сте успели да се изборите за место у стартној постави?
- Рад, ред и дисциплина, то је мото којим сам се одувек водио. Волим посао којим се бавим и фудбалу дајем максимум. Тако би било и да сам се определио за нешто друго. Желим да будем најбољи. Велика је конклуренција али сам успео да се изборим за своје место. Рад на тренинзима, али и добре игре кад год добијем прилику су заслужне за све то. Никад се нисам предавао, увек сам ишао напред. Рад се увек исплати, зато ћу у оваквом ритму наставити све до краја каријере.
Данијел Алексић је играма у Малатији и Башакшехиру заслућжио позив репрезентације. Селектор Љубиша Тумбаковић га је звао на неколико последњих окупљања.
- За Србију сам увек спреман. Част ми је да играм за своју земљу. Не опретећујем се да ли ће бити позива у будућности. Свестан сам да само радом могу да заслужим да се нађем на списку – искрен као и увек био је Данијел Алексић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.