Пандемија поставила нове изазове тренерима и наставницима

Четврта међународна научна конференција „Здравље, спорт, рекреација” у организацији „Високе спортске и здравствене школе”, која је због пандемијских ограничења одрана преко зум апликације, закључена је позитивним оценама свих учесника и жељом да се следеће године сви окупе у Београду.

Проф. др Александар Ивановски отворио конференцију наглашавајући да је у пандемијским условима у првом плану здравље, али да не сме да се изгуби из вида значај спорта и рекреације у функцији очувања психофизичке добробити људског функционисања.

Франческа Витали говорила је о најновијим истраживањима у Италији која показују да је пандемија KОВИД-19 поставила нове изазове пред тренере и наставнике како да повећају код младих уживање и мотивацију. Навела је да је коронавирус оставио је низ последица, физичких реакција (несанице, главобоље...), интерперсоналних (смањење жеље за активношћу и дружењем), когнитивних (мањак концентрације) и емоционалних који за последицу доводе до конфузије, депресије, збуњености.

Професорка Витали је дала је кратки приказ физичких и психолошких користи редовног физичког вежбања код младих наглашавајући како улогу омладинског спорта тако и физичког васпитања као јаких агенаса социјализације који имају важан утицај на успостављање навика физичке активности. У свом излагању истакла је важност улоге тренера и наставника у будућности који треба да стварају климу која може да подстакне индивидуалну намеру деце за бављење физичком активношћу.

Проф. др Небојша Кнежевић, лекар, анестезиолог, са универзитета Илиноис у Чикагу изложио је значај незанемаривања бола и других болести у условима пандемије. Иако су многи медицински третмани одложени, кад је бол присутна увек се налазе начини, а један од тих је како је навео теле-здравље (телехеалтх) и могућности Центара за бригу о здрављу и услуге медицинске помоћи да своје услуге прошире на целој територији САД. Као и о дозволи Агенције за борбу против наркотика (ДЕА) која је дала зелено светло лекарима који су регистровани у тој Агенцији да преписују опијате на основу прегледа обављених на даљину.

Проф. др  Маурицио Бертоло је говорио о два кључна концепта у спорту и физичком вежбању: алостази и хомеостази. Изнео је врло занимљиве детаље о утицају стреса на спортисте, како у нормалним условима тако и у условима ЦОВИД-19.

Између осталог наводи да су спортисти са вишим нивоом спортског идентитета склонији претераном размишљању и промишљању катастрофичних исхода. Такође, професионални спортисти који су се обратили за помоћ психологу боље су се носили са изазивачима психолошког стреса и субјективно се боље осећали у поређењу са спортистима који нису имали психолошку помоћ.

Приказао је и практичне импликације везане за случајеве смањеног менталног здравља услед повреде, болести и сличних ситуација које доводе до затварања у кућу.

Први део конференције завршен је занимљивим излагањем професора Дамира Секулића, декана Кинезиолошког факултета у Сплиту. Он је изложио резултате истраживања који откривају факторе пада телесне активности као последице мера донешених за КОВИД -19.

Истакао је да је ниво телесне писмености изузетно важан и да они адолесценти који имају виши ниво телесне писмености, више оцене из физичког васпитања, остају више активни у периодима локдауна.

Такође већи пад телесне активности забележен је код деце из урбаних средина у односу на руралне средине. Висина образовања родитеља, сразмерно пропорционално утиче на телесни активитет деце, док социоекономска варијабла утиче обрнуто пропорционално. Иако би било логично да деца која су више партиципирала у спорту,  имају већи пад, телесне активности за време пандемије то није био случај, такав пад није забележен.

Телесна писменост заслужује посебну пажњу и има протективни ефекат у условима локдауна, јер таква деца имају знања и потребе да нађу начина да остану активни.