Pandemija postavila nove izazove trenerima i nastavnicima

Četvrta međunarodna naučna konferencija „Zdravlje, sport, rekreacija” u organizaciji „Visoke sportske i zdravstvene škole”, koja je zbog pandemijskih ograničenja odrana preko zum aplikacije, zaključena je pozitivnim ocenama svih učesnika i željom da se sledeće godine svi okupe u Beogradu.

Prof. dr Aleksandar Ivanovski otvorio konferenciju naglašavajući da je u pandemijskim uslovima u prvom planu zdravlje, ali da ne sme da se izgubi iz vida značaj sporta i rekreacije u funkciji očuvanja psihofizičke dobrobiti ljudskog funkcionisanja.

Frančeska Vitali govorila je o najnovijim istraživanjima u Italiji koja pokazuju da je pandemija KOVID-19 postavila nove izazove pred trenere i nastavnike kako da povećaju kod mladih uživanje i motivaciju. Navela je da je koronavirus ostavio je niz posledica, fizičkih reakcija (nesanice, glavobolje...), interpersonalnih (smanjenje želje za aktivnošću i druženjem), kognitivnih (manjak koncentracije) i emocionalnih koji za posledicu dovode do konfuzije, depresije, zbunjenosti.

Profesorka Vitali je dala je kratki prikaz fizičkih i psiholoških koristi redovnog fizičkog vežbanja kod mladih naglašavajući kako ulogu omladinskog sporta tako i fizičkog vaspitanja kao jakih agenasa socijalizacije koji imaju važan uticaj na uspostavljanje navika fizičke aktivnosti. U svom izlaganju istakla je važnost uloge trenera i nastavnika u budućnosti koji treba da stvaraju klimu koja može da podstakne individualnu nameru dece za bavljenje fizičkom aktivnošću.

Prof. dr Nebojša Knežević, lekar, anesteziolog, sa univerziteta Ilinois u Čikagu izložio je značaj nezanemarivanja bola i drugih bolesti u uslovima pandemije. Iako su mnogi medicinski tretmani odloženi, kad je bol prisutna uvek se nalaze načini, a jedan od tih je kako je naveo tele-zdravlje (telehealth) i mogućnosti Centara za brigu o zdravlju i usluge medicinske pomoći da svoje usluge prošire na celoj teritoriji SAD. Kao i o dozvoli Agencije za borbu protiv narkotika (DEA) koja je dala zeleno svetlo lekarima koji su registrovani u toj Agenciji da prepisuju opijate na osnovu pregleda obavljenih na daljinu.

Prof. dr  Mauricio Bertolo je govorio o dva ključna koncepta u sportu i fizičkom vežbanju: alostazi i homeostazi. Izneo je vrlo zanimljive detalje o uticaju stresa na sportiste, kako u normalnim uslovima tako i u uslovima COVID-19.

Između ostalog navodi da su sportisti sa višim nivoom sportskog identiteta skloniji preteranom razmišljanju i promišljanju katastrofičnih ishoda. Takođe, profesionalni sportisti koji su se obratili za pomoć psihologu bolje su se nosili sa izazivačima psihološkog stresa i subjektivno se bolje osećali u poređenju sa sportistima koji nisu imali psihološku pomoć.

Prikazao je i praktične implikacije vezane za slučajeve smanjenog mentalnog zdravlja usled povrede, bolesti i sličnih situacija koje dovode do zatvaranja u kuću.

Prvi deo konferencije završen je zanimljivim izlaganjem profesora Damira Sekulića, dekana Kineziološkog fakulteta u Splitu. On je izložio rezultate istraživanja koji otkrivaju faktore pada telesne aktivnosti kao posledice mera donešenih za KOVID -19.

Istakao je da je nivo telesne pismenosti izuzetno važan i da oni adolescenti koji imaju viši nivo telesne pismenosti, više ocene iz fizičkog vaspitanja, ostaju više aktivni u periodima lokdauna.

Takođe veći pad telesne aktivnosti zabeležen je kod dece iz urbanih sredina u odnosu na ruralne sredine. Visina obrazovanja roditelja, srazmerno proporcionalno utiče na telesni aktivitet dece, dok socioekonomska varijabla utiče obrnuto proporcionalno. Iako bi bilo logično da deca koja su više participirala u sportu,  imaju veći pad, telesne aktivnosti za vreme pandemije to nije bio slučaj, takav pad nije zabeležen.

Telesna pismenost zaslužuje posebnu pažnju i ima protektivni efekat u uslovima lokdauna, jer takva deca imaju znanja i potrebe da nađu načina da ostanu aktivni.