ЛЕГЕНДА И РЕКОРДЕР - Велибор Васовић до пет титула у низу са два клуба

Милан Борјан, Мохамед Бен, Марко Гобељић и Милан Родић освојили су четврту узастопну титулу са Црвеном звездом, а уколико остану на Маракани и наредне сезоне и најтрофејнији српски клуб опет буде играо у шампионском ритму имаће прилику да изједначе рекорд по броју првенствених пехара у низу једног од највећих играча у историји југословенског фудбала – Велибора Васовића.

Посебну димензију Васовићевом достигнућу даје чињеница да низ није остварио у једном клубу, четири титуле освојио је са Партизаном и једну са Црвеном звездом. Шампионска серија трајала је од 1961. до 1965. године, са црвено-белима је тријумфовао у сезони 1963/64.

Прелазак Васовића у Црвену звезду уздрмао је тадашње фудбалске прилике, о чему је говорио у интервјуу 1986. године.

- Тада ми је истицао уговор, такође и Јусуфију. И он и ја смо били репрезентативци. У управи Партизана је био и мој ујак Давид Лаушевић, па су мудраци у клубу мислили да је боље дати велике паре Јусуфију, да он не оде, а да ја по природи ствари морам да ћутим, и као да ће ујак да среди ствар са мном. Наравно, отишао сам одмах код Аце Обрадовића и рекао: „Чика Ацо, ако Звезда има пара, ја бих...” И тако сам дошао у Звезду, плаћен из црног фонда. У Партизану су се шлогирали. Генерал Илија Радаковић био је тада председник и одмах је одлучио да ми, такође из црног фонда, да дупло више само да се вратим. Почео је невиђени притисак. Звали су телефоном, писали писма, организовали навијаче...Чувам писмо у коме ми официр ЈНА прети убиством на сред стадиона, и то из снајперке, ако се не вратим. И што је најлепше, човек се и потписао пуним именом и презименом, оставио и адресу – причао је Васовић.

Освојио је титулу са Звездом Васовић, али слађе му је било у Партизану и вратио се међу црно-беле после само 13 првенствених утакмица за највећег ривала. Играо је потом финале Купа шампиона против Реала, па постао легенда Ајакса, дошао као капитен Копљаника до највреднијег пехара и постао шампион Европе.

За Васовића је трећа била срећа, прво је изгубио финале Купа шампиона од Реала са Партизаном у Бриселу, па од Милан са Ајаксом у Мадриду 1969, а онда славио са Копљаницима 1971. у Лондону на Вемблију над Панатинаикосом.

Ово је Црвеној звезди први пут у историји да је остварила четири узастопне титуле, док је Партизан имао низ од шест славља од 2008. до 2013. У тој серији црно-белих било је фудбалера попут Лазевског који је био ту више од четири сезоне, али у четири је био на терену у првенственим дуелима.

Осим Борјана, Родића, Гобељића и Бена који су и даље у клубу, још двојица су освајачи четири титуле у низу – Ричмонд Боаћи и Бранко Јовичић. Центарфор из Гане је до таквог статуса дошао и уз два одласка. Прво је на половини сезоне 2017/18. прешао у кинески Ђијангсу, па се вратио у августу 2018. и остао до краја 2020. кад се по истеку уговора са српским шампионом преселио у пољски Горњик.