Физички изостанак с финала Купа Србије, продукт забране присуства публике утакмицама услед коронавируса, пребацио је глас навијача Партизана са трибине на друштвене мреже: „Управа, напоље!”
Међутим, чак и да су срећнија времена – Гробари, к'о некад, окупираног југа и југоистока – душевни бол, преливене чаше, не би уживо пронашао адресу примаоца поруке: најуже руководство по старом, никако добром, обичају, није дошло на Маракану?!
Имплицира: војска је послата сама на бојно поље, док је главна команда, под плаштом страха за безбедност, држала палчеве „на одступници”, раритет: из које, упркос „олимпијском циклусу” без титуле и дугу нараслом, само у 2019, са 20 на 31 милион евра, ни не помишља да одступи.
Парни ваљак су, сад већ по традицији, на стадиону „Рајко Митић” и у ложи „Драган Џајић” представљали: чланови УО Драган Траиловић и Зоран Рајић, директор маркетинга Предраг Вујовић и саветник у клубу Светомир Танасковић, уз Ивана Ћурковића – почасног председника са „савезним” задатком дистрибуције медаља, Ивицу Краља – свеже устоличеног координатора за спортска питања и Милорада Николића – заменика генералног директора.
Тачно, црно-бела врхушка je 14. априла 2018. у комшилуку прошла кроз „топлог зеца” ривалових навијача - незапамћеном скандалу, по речима неких чланова управе, ноту грандиозног даривале су „скрштене руке” полиције (!?).
С обзиром да није спорно да живимо у правној држави, питање је зашто у Хумској нису имали поверење да су њени органи способни да за секунд „направе климу” како се нешто слично никад више не би поновило?
Шта је опасније: „штафета” хелијумског фалуса ка централној ложи – несумњиво гнусан акт кадар да иницира, без промила ваше кривице, осећај понижености, или сноп бакљи и топовских удара ка телу као „запали ме” таргету?
Улазак у свечане просторије директно из лимузина и у пратњи клупског обезбеђења, или маратонски ход кроз мрачан тунел са грмљавином изнад главе, само „финалом” деценијске бојазни да ли ће вређање на улици да ескалира у „нешто теже”?
Шта је горе: мрки погледи и „дневник увреда” са за остале делове стадиона „господског” запада, или простачко, нечувено скидање шортса тик испред носа од супарничког фудбалера?
Да, Владимир Стојковић је, по ко зна који пут преживевши „пакао”, предводио Партизан на Маракани!
Не, Милорад Вучелић, Милош Вазура и Ивица Илиев, чак и три године од „линча” нису били уз екипу на најважнијој утакмици у сезони?!
Овог пута... без могућности матрице – оправдања: завршној представи финала Купа Србије, у организацији ФСС (!), нису присуствовали навијачи...
Да јесу, трилингу не би пријало сагласје „подно семафора” – Гробари, кроз прошлост у фракцијама, на модерним платформама исказују консензус апропо већ четврту годину подређене улоге (многи тврде: чак и пристанка на њу) у односу на вечитог ривала: овако више не иде!
Логиком: како да очекујете медаљу од десетковане војске - главни „каплар” вам, ејјј бруке, побегао - а штаб није на бојишту?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
