ЗА ЖУРНАЛ ГОВОРИ - Виктор Троицки: Срећан одлазим у пензију

Био је 12. на свету, није освојио ниједан велики турнир, али је у екипној конкуренцији најкомплетнији шампион у историји. Виктор Троицки је једини који је победио на сва три екипна такмичења у тенису. Он је и једини у историји који је освојио шампионски поен и у Дејвис купу и у АТП купу.

Троицки, чији ће тријумф над Французом Лодром у пресудној партији финала Дејвис купа 2010. остати запамћен као један од највећих успеха нашег екипног спорта, завршио је каријеру поразом у другом колу квалификација на Вимблдону пре неколико дана.

Победник три АТП турнира серије 250, на Купу Кремља у Москви и два пута у Сиднеју, решио је да остане у тенису. Сада ће своје огромно искуство, и из великих победа у репрезентацији и из турнирских успеха, преносити новим генерацијама.

Отишли сте у историју као једини тенисер који је освојио Дејвис куп, АТП куп и Светски куп у Диселдорфу. Колико вам ово значи, да ли сте ви нај-бољи екипни играч у тенису свих времена?

- Не могу то да дефинишем, нисам ни знао да је то чињеница – каже Троицки.- Драго ми је да сам играо тимски са мојим најбољим другарима, Нолетом, Јанком, Зикијем и овим млађима. Драго ми је да смо доносили титуле за нашу земљу. Немамо често прилике да играмо као тим, али сам освојио четири титуле. Драго ми је да сам донео те трофеје и да ће остати у историји нашег спорта. Наравно, велика заслуга за њихово освајање је и Новакова.

Једини сте у историји и освојили шампионски поен у Дејвис купу и АТП купу (са Новаком у дублу), колико вам то значи?

- Када чујем тако нешто поносан сам и и чини ме срећним. Два највећа екипна такмичења освојити је огромна ствар за нашу земљу. То су ипак тимске титуле. Новак је најзаслужнији али драго ми је да сам део тога и допринео макар делићу трофеја.

Како сте се осећали у тренутку када сте изгубили последњи меч у каријери?

- Препун емоција. Све ми је прошло кроз главу, цела каријера у том једном мечу, у тих пар гемова. Свашта ми је пролазило кроз главу, много ми је било ва-жно што су ту били и Милош Јелисавчић и Јанко Типсаревић и Душан Вемић, као тренер противника, и да су ми пришли после меча. Искрено осећам да је крај, да немам више у себи то што сам имао и задовољно завршавам каријеру.

Типсаревић је био уз вас?

- Да, и ја сам гледао његов последњи турнир у Стокхолму, знам шта смо све прошли и шта смо све имали у каријери. Све се скупило и било је јако емотивно.

Како бисте оценили своју каријеру, колико сте задовољни постигнутим?

- Увек кажем, да ми је неко причао да ћу све ово постићи, никада му не бих веровао. Презадовољан сам оним што сам постигао. Могло је и боље али нисмо сви предодређени да будемо први на свету или да освајамо највеће титуле. Ја сам био 12. на свету, освојио три трофеја у синглу и четири екипна такмичења. Представљао сам Србију, играо у репрезентацији. То ми је обележило каријеру и немам за чим да жалим. Могло је и боље, могао сам да победим у неким  мечевима али то је спорт,  задовољан сам оним што сам постигао и срећан одлазим у пензију.

Који вам је био најбољи меч а који бисте најрадије заборавили?

- Пета партија у финалу Дејвис купа, против Лодре у Београду, најбитнија је у мојој каријери. Тада сам морао да победим, била је таква ситуација. Први пут финале, први пут у Беораду, огромна ствар за све нас. Много ми је драго да сам победио са 3:0. Најтежи пораз ми је био против Ендија Марија на Ролан Гаросу када сам играо за првих 10 и четвртфинале.

Победа против Лодре је врхунац ваше каријере, како се сећате свега што се дешавало у Арени пре и током тог меча?

- Французи су се лако одали ко ће играти одлучујућу партију, јер се Лодра једини загревао за тај пети меч. И Жил Симон је могао да игра а имао је по 5:0 и против Типсаревића и против мене. Никада му нисам ни сет узео. Знали смо да ће Лодра играти а још нисмо знали да ли ће Јанко или ја играти против њега. Типсаревић рекао да сам ја спремнији и да би требало да играм. Ту сам почео да осећам први већи притисак и тежину тог меча. По мојим проценама то ми је био најбоље одигран меч. Од почетка до краја није ми падао фокус. Током разних сусрета имао сам успоне и падове али у овом сам одиграо савршено. Највећи притисак и највећа победа и то ћу памтити до краја живота.

Кажете да је пораз од Ендија Марија најтежи. Како се то догодило?

- Водио сам са 2:0 у сетовима, он је изједначио на 2:2, а ја сам у петом сету повео са 5:2 и на 5:3 на мој сервис имао 30:0, али нисам победио. Мој најтежи тренутак и најболнији пораз. Али, такве ситуације се не могу избећи у каријери. Неке мечеве треба да изгубиш па их добијеш, а неке обратно. Жао ми је због тога али задовољан сам свиме у каријери. 

Како сада гледате на оних изгубљених годину дана због суспензије, коли-ко вас је то коштало у каријери?

- Сигурно је коштало много живаца и нерава. Пауза као пауза, прошла је али било ми је веома тешко емотивно и ту неправду нисам заборавио. Тада сам се концентрисао на повратак, да докажем да могу и са нуле да се вратим у врх. Дошао сам до 19. места за мање од шест месеци. То је извукло доста енергије и емоција из мене. Био ми је циљ да се што пре вратим али и одузело ми је много енергије и нерава за даљи напредак и каријери. Потом су кренуле и повреде и пад у каријери због година. То ме је исцрпело и превише сам испаштао због тога. Био ми је то најтежи тренутак у животу и драго ми је да сам видео да су прави пријатељи остали уз мене. Научио сам велику лекцију. Живот иде даље али све је било веома неправедно. Кад год се сетим тога, остаје ми горчина.

Колико је тријумф у Дејвис купу 2010. био важан за тебе и за остале из репрезентације?

- То нам је свима донело крила, постигли смо после тога најбоље резултате. Ноле је направио прави бум и постао први на свету, Јанко ушао у топ тен, ја у 12 најбољих. То нам је дало крила да освајамо и даље. Лепо је бити шампион света у свом спорту. Предиван је то осећај.

Сада сте селектор, какве су амбиције, може ли Србија до нове Салатаре, сада са вама у новој улози?

- Искрено се надам. Зато сам ту, више није до мене као играча јер тенисери носе већи притисак од селектора, али ћу се трудити да им помогнем знањем које сам стекао као играч. Са овим тенисерима и тимом имамо шансе да опет освојимо све.

Када бисте могли да вратите филм, шта бисте променили?

- Да сам знао шта ми се спрема 2013, да ћу добити суспензију, какву сам добио. то бих променио. Дао бих тај узорак крви иако ми лекарка није тражила.

Да ли се због нечега кајете?

- То ми је најболнија тачка. Суспензија. Криво ми је и што сам изгубио неке мечеве али ова неправда ми је најтеже пала. Све је било нелогично али нисам могао да се борим против таквог система и таквих сила. На крају сам испаштао ја, Србин из југоисточне Европе.

За чиме највише жалите што нисте постигли?

- Што нисам успео да уђем у првих 10, то је свачији сан. Да није било те једногодишње суспензије, вероватно бих ушао.

Шта ћете сада радити?

- Наредни корак у каријери је место селектора али ћу бити и у Новаковој академији која се формира. Бићу део тог пројекта и радујем се томе. Пренећу моја искуства и тениско знање на млађе генерације. Остаћу у родном граду и сарађиваћу са врхунским стручњацима, као што је Горан Иванишевић. Бићу део тима и радујем се наредном кораку у каријери. Остајем у тенису и то је најважније.

Који вам је био најтежи противник?

- Ендија Марија нисам никада добио – подсећа Виктор на осам пораза против Британца у којима је у седам није успео да узме сет.- Имао сам шансе али никада га нисам победио. Жил Симон ми је исто био незгодан, пет пута сам изгубио од њега пре него што сам га добио на Ролан Гаросу. Било је још играча које никада нисам савладао, био сам близу али нисам успео. Али, имао сам срећу да играм против свих највећих асова, и старијих и млађих. Неке сам побеђивао, од неких губио. Имао сам част да сам био део те генерације, у којој су велика четворка, Ђоковић, Надал, Федерер и Мари, па Вавринка, Ферер, Бердих, Цонга… И у таквој генерацији успео да направим добру каријеру и остварим неке подвиге.

Шта је следеће?

- План је да као селектор идем на Олимпијаду у Токио. Као тренер мушког тима. Надам се да ће Новак бити спреман и да ће освојити тај Златни грен слем.