Бојан Остојић: Зову ме Чича, али нећу у пензију!

Бојан Остојић „круни” 38. годину, међутим…

На Партизановим припремама у Словенији тренира и игра „као дечкић”: пун допринос „катанцу” испред мреже српског вицепрвака против Муре и Копра и „крунски доказ” – гол главом за потврђен тријумф против пољске Краковије!

- Ма, каква пензија?! Докле год се будем осећао добро, играћу – поручује у смирај црнобелог дрила у „дежели штопер датума у крштеници  12. фебруар 1984.

Колико... још?

- Наставим ли овако, могу доста. То показују и резултати на тестовима.

Чим се хвалите…?

- Да ли сам у врху? Јесам…

„Инсајдер” из стручног штаба вели: Данило Пантић и Милош Јојић су наспремнији?

- Јојић, Дача, па… ја. Трчим са Зеком у групи. Све док те здравље служи, треба да се бавиш спортом.

Да куцнемо у дрво...?

- Захваљујући тренеру Станојевићу продужио сам уговор на још годину. Чим у стручном штабу виде нешто у мени, значим овом тиму.

Значи, стопама Саше Илића, копачки о клину са 42?

- Не могу себе да гледам као Сашу Илића… Један једини! Радује ме што сам спреман у сваком тренутку да испуним шефове захтеве. Са легендарним капитеном сам сличан једино што продужујемо уговоре годину за годином.

У мају 2019, пред финале Купа Србије са Црвеном звездом, све је наговештавало да сте, баш као и Илић, одиграли последњу утакмицу за Партизан, кад… гол за трофеј?

- Био је то… опроштај, добио сам дрес. После, био сам на разговору да продужим уговор, хтео сам и ја, али… Морао сам на Златибор на пробу, на припремама се процењивало да ли ћу да останем у екипи. Било је питање како се осећам физички, међутим… Никад ми ту није био проблем, ту су се преварили, ха, ха. Да су гледали техничке ствари с лоптом, можда не бих прошао, али кад су физичке карактеристике у питању… Нема грешке!

Увек сте били попут Феникса, уз раритет: шта би било да вас је неко некад „гурао”?

- Никад! Могу да ме гурну у амбис, али се не дам.

Боље би било да сте имали јаке менаџере?

- Шта знам, можда је овако и слађе. Сигурно бих се више обезбедио финансијски. Али, откако сам у Партизану, сви тренери су стали иза мене, на чему сам им захвалан. Чак и кад нисам играо код Бате Мирковића, много сам научио. Једноставно, ојачаш главу и тераш даље. И кад нисам у тиму тренирам са Мишом Филиповићем и Александром Томићем.

И сад сте резервна варијанта, штоперски тандем чине Саничанин и Вујачић?

- Одлично су се уклопили! Саничанин делује као да је ту већ… не знам колико. Лепо ми је да гледам и са клупе, али да екипа побеђује. Ништа лепше него кад на тренинг дођеш насмејан. А, кад изгубиш, седам дана није то то.

Откријте, за крај, како вас зову саиграчи?

- Мислите на… Чиле? Страхиња Павловић прозвао ме је тако, у смислу да сам чича. Неко ме зове и  деда. Не смета ми то. Неће деда још у пензију…

Бојан Остојић – непоновљиви!