.jpg)
Bojan Ostojić „kruni” 38. godinu, međutim…
Na Partizanovim pripremama u Sloveniji trenira i igra „kao dečkić”: pun doprinos „katancu” ispred mreže srpskog viceprvaka protiv Mure i Kopra i „krunski dokaz” – gol glavom za potvrđen trijumf protiv poljske Krakovije!
- Ma, kakva penzija?! Dokle god se budem osećao dobro, igraću – poručuje u smiraj crnobelog drila u „deželi štoper datuma u krštenici 12. februar 1984.
Koliko... još?
- Nastavim li ovako, mogu dosta. To pokazuju i rezultati na testovima.
Čim se hvalite…?
- Da li sam u vrhu? Jesam…
„Insajder” iz stručnog štaba veli: Danilo Pantić i Miloš Jojić su naspremniji?
- Jojić, Dača, pa… ja. Trčim sa Zekom u grupi. Sve dok te zdravlje služi, treba da se baviš sportom.
Da kucnemo u drvo...?
- Zahvaljujući treneru Stanojeviću produžio sam ugovor na još godinu. Čim u stručnom štabu vide nešto u meni, značim ovom timu.
Znači, stopama Saše Ilića, kopački o klinu sa 42?
- Ne mogu sebe da gledam kao Sašu Ilića… Jedan jedini! Raduje me što sam spreman u svakom trenutku da ispunim šefove zahteve. Sa legendarnim kapitenom sam sličan jedino što produžujemo ugovore godinu za godinom.
U maju 2019, pred finale Kupa Srbije sa Crvenom zvezdom, sve je nagoveštavalo da ste, baš kao i Ilić, odigrali poslednju utakmicu za Partizan, kad… gol za trofej?
- Bio je to… oproštaj, dobio sam dres. Posle, bio sam na razgovoru da produžim ugovor, hteo sam i ja, ali… Morao sam na Zlatibor na probu, na pripremama se procenjivalo da li ću da ostanem u ekipi. Bilo je pitanje kako se osećam fizički, međutim… Nikad mi tu nije bio problem, tu su se prevarili, ha, ha. Da su gledali tehničke stvari s loptom, možda ne bih prošao, ali kad su fizičke karakteristike u pitanju… Nema greške!
Uvek ste bili poput Feniksa, uz raritet: šta bi bilo da vas je neko nekad „gurao”?
- Nikad! Mogu da me gurnu u ambis, ali se ne dam.
Bolje bi bilo da ste imali jake menadžere?
- Šta znam, možda je ovako i slađe. Sigurno bih se više obezbedio finansijski. Ali, otkako sam u Partizanu, svi treneri su stali iza mene, na čemu sam im zahvalan. Čak i kad nisam igrao kod Bate Mirkovića, mnogo sam naučio. Jednostavno, ojačaš glavu i teraš dalje. I kad nisam u timu treniram sa Mišom Filipovićem i Aleksandrom Tomićem.
I sad ste rezervna varijanta, štoperski tandem čine Saničanin i Vujačić?
- Odlično su se uklopili! Saničanin deluje kao da je tu već… ne znam koliko. Lepo mi je da gledam i sa klupe, ali da ekipa pobeđuje. Ništa lepše nego kad na trening dođeš nasmejan. A, kad izgubiš, sedam dana nije to to.
Otkrijte, za kraj, kako vas zovu saigrači?
- Mislite na… Čile? Strahinja Pavlović prozvao me je tako, u smislu da sam čiča. Neko me zove i deda. Ne smeta mi to. Neće deda još u penziju…
Bojan Ostojić – neponovljivi!
IZDVOJENO
- Ne verujem da bih iz Partizana prešao u neki drugi klub u Srbiji. Verovatno bih pre prestao da igram.
- Inostranstvo? Evo, bio sam s Partizanom na pripremama u Sloveniji. Ha, ha…
- Nemam menadžera, nikad ga nisam imao, neću ga ni imati. Sve se sam dogovaram. Dođem na razgovor, uslovi odgovaraju ili ne, potpišem i ćao. Sve prosledim Mirku Poledici, kod njega sam u Sindikatu.
- Od Vladana Milojevića naučio sam mnogo, pomogao mi je u karijeri, bez obzira što je posle bio crvenobeli.
- Đorđevića i Subotića savetujem da se opuste. Niko od nas neće da skoči na njih i kaže: „E, što si pogrešio?” Kad sam bio klinac, sećam se, dođe neki stariji i odmah mi viče: „ Alo, šta radiš to? ”
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
