.jpg)
Партизанова ода радости против Сочија, логичан епилог фудбалске симфоније зачињене словенском драматиком, заслужује епитет историјске: Александар Станојевић - за свагда у црно-белом алманаху као први командант с петљом и визијом да, попут Тита 1948, каже „НE” Русима!
- Не одговарају нам, генерално – „заокружио” је бујицу смеха креатор ренесансе Парног ваљка, „фришка” успеха - пласмана у предворје Лиге конференције. Међутим, ваше „њет” – за преокрет?
– Тешко смо побеђивали Русе, додуше, нисмо често ни играли с њима. Спартак 1999? Био је много бољи, ми обећавали елиминацијом Ријеке, али...
Зато сте као тренер сервирали Баћушкама освету, уз консензус: дириговали перфектно, против квалитетног ривала сврсисходних потеза?
- Схватио сам школовањем: измене су битан фактор – можеш да закасниш или преураниш. Мерили смо више пута: дешавања, проблеме, правила... И, погодили
Омиљен вам је Гвардиола, увођењем Стевановића да брани пенале пресликали сте Тухела, иако је и Поповић доказао класу у Дунајској Стреди?
- Размотрили смо ту могућност и пре него што се догодио Тухел... Разговарали о њој чак и пред Словачку. Неца изванредно брани пенале и поседује посебну енергију. Челзи – Виљареал? Знакови поред пута...
Распласамши ватру задовољства међу Гробарима погодивши с тандемом Шћекић – Терзић: креаторима изједначења у 90. минуту?
- Терзићу, одлично одрађених припрема, гостовање Новом Пазару даривало је разлог за улазак. Шћекић, великог проблема с примицачем, од тад не тренира. Али... Били су сјајни...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 20. јун. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
