Смаилагић: Кошарка није на папиру

Ален Смаилагић је пре три године кренуо у непознато. Спаковао је кофере, поздравио се са породицом и пријатељима у Котежу и отпутовао у Калифорнију. Санта Круз Вориорси су га прихватили као најмлађег играча Развојне лиге.

Следећег лета, у ово време, био је свестан да су га “старија браћа” Вориорс, Голден стејт, бирали на драфту и желели у саставу. Увелико је добио надимак “Смајли” и већ је радио са Дрејмондом Грином и Демаркусом Казинсом у рекетима, а подршку за шутеве имао у учитељима са клупе у виду Стефа Карија и Клеја Томпсона. А све је контролисао – на крају крајева - Стив Кер, човек шампионских гена и искустава.

На крилима те опште прихваћености, Ален је и на лето 2020. кренуо пут Сан Франциска, сада са идејом да се избори за статус стандардног првотимца. Иако је знао да Вориорси добијају суперталентованог Џејмса Вајсмена у рекету, Смаилагић се у припремном периоду лепо сналазио... Све до повреде због које је пропустио почетне месеце сезоне и, једноставно, испао из озбиљније ротације.

Његови сунчани дани сваке године су постајали другачији, али се овога пута све потпуно променило. Сада више нема обале Пацифика, већ се вратио на леву страну Дунава, одакле прелази мостове и долази до Београдске арене. То ће му бити, као и свим играчима Партизана, у којем се очекује његов раст до висина које су први приметили у Калифорнији, а сада почели да цене и у његовој домовини.

- Овакав начин рада на тренингу нисам доживео – причао нам је Смаилагић и пре него што је наставио рад са екипом на Златибору. - Стварно сам одушевљен колико Обрадовић нама покушава да објасни и колико знања има. И на крају нам докаже да је он у праву. Иако ми урадимо нешто добро, он дође и покаже нам да може и боље. Кад пробамо, видимо онда и ми да смо могли више. Одушевљен сам.

Ако неко ради са таквом посвећеношћу и уколико схвата колико би могао да напредује, јасно је да ће имати савршену прилику да погура каријеру у правом смеру.

- За мој повратак овде је дефинитивно пресудио Жељко и услови о којима сам причао са свима у клубу. То су главни разлози. Обрадовић је много добар тренер, очекујем да ћу да напредујем уз њега. У првих неколико тренинга ми је показао да имам још много да учим и да ћу то уз њега успети.

Када смо разговарали са Родионсом Куруцсом, млади Летонац је рекао да памти оштре дуеле са Аленом Смаилагићем у Развојној лиги НБА, да су севали лактови, да је било много гурања. Сада би могло тако да буде и на тренинзима црно-белих, само са пријатељском нотом.

- Узбуђен сам због овога. Сви играчи су дошли да раде, интензитет на тренингу је јак јер сви желе да се докажу. Тако терамо једни друге да будемо бољи – објашњава Ален.

Мало ко може да се похвали са две године искуства рада у НБА лиги, плус једном у Г лиги, тада као најмлађи играч развојног друштва.

- Да је било прилике за напредак, било је. Стварно сам растао као играч и као човек. Тренирао сам са гигантима, Каријем, Томпсоном и Грином. Много су ми тога показали, али сам научио и о животу још више. Показали су ми да кошарка није само оно што је на папиру, да нису то само акције, већ да је потребно играти.

Смаилагић се у Европу враћа – односно игра прве сениорске кораке – после укупно 29 одиграних утакмица за Вориорсе за две сезоне. Наравно, у међувремену је играо и за Санта Круз у развојном друштву, али да је могао више у НБА, могао је.

- Године и повреде које нисам очекивао да ћу имати – објаснио је “Смајли” разлоге због којих није играо више прошле сезоне.

Ипак, радио је много на себи. Као и сви други, из Америке се враћа већи и јачи, али и са бољим шутем.

- Стварно су радили на мени, после сваког тренинга смо поправљали мој шут за три поена. Довели смо га до нивоа који је завидан и који ја нисам очекивао да могу да достигнем. Кориговали су ми шут, поправили га, постајало је све боље и боље и напредак је био евидентан.

Смаилагић је прошао све врсте припрема. Не тако давно, лета је дочекивао као играч БЕКО из Котежа, потом у Развојној лиги, имао и репрезентативну акцију, затим као НБА руки, па као човек који зна у шта улази...

Сада је све другачије.

- Разлика је што сада тамо иду индивидуални тренинзи, тек почињу тимски пред почетак сезоне. Тамо се јаче ради индивидуално, много се мање обраћа пажња када су групни тренинзи. Само реакције и увежбавање – објашњава Ален са Златибора.

Када смо последњи пут разговарали са Смаилагићем, није крио жељу да игра као крилни центар у НБА лиги, с тим што су га Вориорси користили више као петицу. Како ће бити у Партизану – питали смо га.

- Не знам. Све је у договору са тренером. Моја жеља је увек да играм четворку, али то зависи од противника, од утакмице... И од сезоне – јасан је Ален.

Шта Смаилагић очекује од сезоне?

- Оно што очекују и навијачи.

Чега овде не мањка, тамо недостаје

Велика је разлика у начину на који се проводи време са саиграчима у НБА и Европи. Генерално, то није никаква тајна, у Америци је мање-више свако за себе када се напусте дворане. Овде...

- Много се мање тамо дужи. Зато ми је овде толико лепше, екипа је супер, иде се на пића, не гледа свако само себе. То чега овде не мањка, тамо недостаје.