Smailagić: Košarka nije na papiru

Alen Smailagić je pre tri godine krenuo u nepoznato. Spakovao je kofere, pozdravio se sa porodicom i prijateljima u Kotežu i otputovao u Kaliforniju. Santa Kruz Voriorsi su ga prihvatili kao najmlađeg igrača Razvojne lige.

Sledećeg leta, u ovo vreme, bio je svestan da su ga “starija braća” Voriors, Golden stejt, birali na draftu i želeli u sastavu. Uveliko je dobio nadimak “Smajli” i već je radio sa Drejmondom Grinom i Demarkusom Kazinsom u reketima, a podršku za šuteve imao u učiteljima sa klupe u vidu Stefa Karija i Kleja Tompsona. A sve je kontrolisao – na kraju krajeva - Stiv Ker, čovek šampionskih gena i iskustava.

Na krilima te opšte prihvaćenosti, Alen je i na leto 2020. krenuo put San Franciska, sada sa idejom da se izbori za status standardnog prvotimca. Iako je znao da Voriorsi dobijaju supertalentovanog Džejmsa Vajsmena u reketu, Smailagić se u pripremnom periodu lepo snalazio... Sve do povrede zbog koje je propustio početne mesece sezone i, jednostavno, ispao iz ozbiljnije rotacije.

Njegovi sunčani dani svake godine su postajali drugačiji, ali se ovoga puta sve potpuno promenilo. Sada više nema obale Pacifika, već se vratio na levu stranu Dunava, odakle prelazi mostove i dolazi do Beogradske arene. To će mu biti, kao i svim igračima Partizana, u kojem se očekuje njegov rast do visina koje su prvi primetili u Kaliforniji, a sada počeli da cene i u njegovoj domovini.

- Ovakav način rada na treningu nisam doživeo – pričao nam je Smailagić i pre nego što je nastavio rad sa ekipom na Zlatiboru. - Stvarno sam oduševljen koliko Obradović nama pokušava da objasni i koliko znanja ima. I na kraju nam dokaže da je on u pravu. Iako mi uradimo nešto dobro, on dođe i pokaže nam da može i bolje. Kad probamo, vidimo onda i mi da smo mogli više. Oduševljen sam.

Ako neko radi sa takvom posvećenošću i ukoliko shvata koliko bi mogao da napreduje, jasno je da će imati savršenu priliku da pogura karijeru u pravom smeru.

- Za moj povratak ovde je definitivno presudio Željko i uslovi o kojima sam pričao sa svima u klubu. To su glavni razlozi. Obradović je mnogo dobar trener, očekujem da ću da napredujem uz njega. U prvih nekoliko treninga mi je pokazao da imam još mnogo da učim i da ću to uz njega uspeti.

Kada smo razgovarali sa Rodionsom Kurucsom, mladi Letonac je rekao da pamti oštre duele sa Alenom Smailagićem u Razvojnoj ligi NBA, da su sevali laktovi, da je bilo mnogo guranja. Sada bi moglo tako da bude i na treninzima crno-belih, samo sa prijateljskom notom.

- Uzbuđen sam zbog ovoga. Svi igrači su došli da rade, intenzitet na treningu je jak jer svi žele da se dokažu. Tako teramo jedni druge da budemo bolji – objašnjava Alen.

Malo ko može da se pohvali sa dve godine iskustva rada u NBA ligi, plus jednom u G ligi, tada kao najmlađi igrač razvojnog društva.

- Da je bilo prilike za napredak, bilo je. Stvarno sam rastao kao igrač i kao čovek. Trenirao sam sa gigantima, Karijem, Tompsonom i Grinom. Mnogo su mi toga pokazali, ali sam naučio i o životu još više. Pokazali su mi da košarka nije samo ono što je na papiru, da nisu to samo akcije, već da je potrebno igrati.

Smailagić se u Evropu vraća – odnosno igra prve seniorske korake – posle ukupno 29 odigranih utakmica za Voriorse za dve sezone. Naravno, u međuvremenu je igrao i za Santa Kruz u razvojnom društvu, ali da je mogao više u NBA, mogao je.

- Godine i povrede koje nisam očekivao da ću imati – objasnio je “Smajli” razloge zbog kojih nije igrao više prošle sezone.

Ipak, radio je mnogo na sebi. Kao i svi drugi, iz Amerike se vraća veći i jači, ali i sa boljim šutem.

- Stvarno su radili na meni, posle svakog treninga smo popravljali moj šut za tri poena. Doveli smo ga do nivoa koji je zavidan i koji ja nisam očekivao da mogu da dostignem. Korigovali su mi šut, popravili ga, postajalo je sve bolje i bolje i napredak je bio evidentan.

Smailagić je prošao sve vrste priprema. Ne tako davno, leta je dočekivao kao igrač BEKO iz Koteža, potom u Razvojnoj ligi, imao i reprezentativnu akciju, zatim kao NBA ruki, pa kao čovek koji zna u šta ulazi...

Sada je sve drugačije.

- Razlika je što sada tamo idu individualni treninzi, tek počinju timski pred početak sezone. Tamo se jače radi individualno, mnogo se manje obraća pažnja kada su grupni treninzi. Samo reakcije i uvežbavanje – objašnjava Alen sa Zlatibora.

Kada smo poslednji put razgovarali sa Smailagićem, nije krio želju da igra kao krilni centar u NBA ligi, s tim što su ga Voriorsi koristili više kao peticu. Kako će biti u Partizanu – pitali smo ga.

- Ne znam. Sve je u dogovoru sa trenerom. Moja želja je uvek da igram četvorku, ali to zavisi od protivnika, od utakmice... I od sezone – jasan je Alen.

Šta Smailagić očekuje od sezone?

- Ono što očekuju i navijači.

Čega ovde ne manjka, tamo nedostaje

Velika je razlika u načinu na koji se provodi vreme sa saigračima u NBA i Evropi. Generalno, to nije nikakva tajna, u Americi je manje-više svako za sebe kada se napuste dvorane. Ovde...

- Mnogo se manje tamo duži. Zato mi je ovde toliko lepše, ekipa je super, ide se na pića, ne gleda svako samo sebe. To čega ovde ne manjka, tamo nedostaje.