КОРНЕР - Успешан деби и брзи растанак

Пише: Златибор Репић

У истом колу кад су многи љубитељи фудбала знатижељно ишчекивали како ће Саша Илић да дебитује на клупи Чукаричког, промењен је и трећи тренер у суперлигашком каравану. После Бранка Жигића из Пролетера и Душана Ђорђевића из Чукаричког, са играчима нишког Радничког поздравио се Александар Станковић.

Стара изрека да „док једном не смркне другом не сване”, потврђује се изнова безброј пута. Одлука Саше Илића да комфорнији рад у ФСС на месту селектора млађе омладинске репрезентације и једног од тренера у стручном штабу селектора А тима Драгана Стојковића, замени за место главнокомандујућег у екипи Брђана, многе је изненадила. Пре две године, по завршетку играчке каријере, Илић се определио за тренерски позив. То је и наводио као разлог што није желео да се прихвати функције спортског директора у Партизану, мада многи и данас мисле да су узроци одласка из Хумске дубље природе.

Било би наравно, лепо да Саша као тренер, без обзира где ради, постигне бар делић онога што је учинио као играч. Свакако да ће му бити теже, јер ни фудбал, ни земља није иста као кад је први пут обукао црно-бели дрес, касније постао и репрезентативац, једно време и интернационалац.

С друге стране, Станковићев брзи одлазак са Чаира логичан је след после другог узастопног пораза у Нишу. Колико год има олакшавајућих околности за сваког тренера, појачан тим Радничког, не сме себи да дозволи да изгуби од Пролетера, до пре два дана једне од три екипе без победе у елитном рангу. Громогласно најављене високе амбиције Реала са Нишаве пале су у воду још по одласку Ненада Лалатовића у саудијски Ал Батин, док је трајао припремни период. Нишлије морају да „гасе ватру”, а хоће ли са новим тренером, закорачати ка жељеном врху, тешко је прогнозирати. Раднички је за сада много ближе просеку, оптимисти би рекли „златној средини”.