KORNER - Uspešan debi i brzi rastanak

Piše: Zlatibor Repić

U istom kolu kad su mnogi ljubitelji fudbala znatiželjno iščekivali kako će Saša Ilić da debituje na klupi Čukaričkog, promenjen je i treći trener u superligaškom karavanu. Posle Branka Žigića iz Proletera i Dušana Đorđevića iz Čukaričkog, sa igračima niškog Radničkog pozdravio se Aleksandar Stanković.

Stara izreka da „dok jednom ne smrkne drugom ne svane”, potvrđuje se iznova bezbroj puta. Odluka Saše Ilića da komforniji rad u FSS na mestu selektora mlađe omladinske reprezentacije i jednog od trenera u stručnom štabu selektora A tima Dragana Stojkovića, zameni za mesto glavnokomandujućeg u ekipi Brđana, mnoge je iznenadila. Pre dve godine, po završetku igračke karijere, Ilić se opredelio za trenerski poziv. To je i navodio kao razlog što nije želeo da se prihvati funkcije sportskog direktora u Partizanu, mada mnogi i danas misle da su uzroci odlaska iz Humske dublje prirode.

Bilo bi naravno, lepo da Saša kao trener, bez obzira gde radi, postigne bar delić onoga što je učinio kao igrač. Svakako da će mu biti teže, jer ni fudbal, ni zemlja nije ista kao kad je prvi put obukao crno-beli dres, kasnije postao i reprezentativac, jedno vreme i internacionalac.

S druge strane, Stankovićev brzi odlazak sa Čaira logičan je sled posle drugog uzastopnog poraza u Nišu. Koliko god ima olakšavajućih okolnosti za svakog trenera, pojačan tim Radničkog, ne sme sebi da dozvoli da izgubi od Proletera, do pre dva dana jedne od tri ekipe bez pobede u elitnom rangu. Gromoglasno najavljene visoke ambicije Reala sa Nišave pale su u vodu još po odlasku Nenada Lalatovića u saudijski Al Batin, dok je trajao pripremni period. Nišlije moraju da „gase vatru”, a hoće li sa novim trenerom, zakoračati ka željenom vrhu, teško je prognozirati. Radnički je za sada mnogo bliže proseku, optimisti bi rekli „zlatnoj sredini”.