Партизан је победио Сплит. Био је довољно добар да се навреме одлепи, касније и да издржи све налете Далматинаца. Они нису одустајали. Тријумф – већ други у гостима - се пише. И то је на концу, најважније.
А онда је - после свега – Жељко Обрадовић сео пред новинаре у Сплиту. Кренуо од анализе меча. Причао о томе како је одбрана његовог тима била добра, али и да је напад требало да буде течнији. Нема сумњу да ће и бити. Додао је и да је потребно само стрпљења. Јер – и то је рекао – на тренингу се сјајно ради. Иако то на утакмици можда не изгледа тако добро.
Онда се прича развила. У свим правцима. Свесни да немају често привилегију да испред њих седи најтрофејнији тренер Европе, новинари у Сплиту су почели са питањима. Готово као да су се извињавали док су постављали: „Још само ово питање“.
Обрадовић је на све љубазно одговарао. После свега се захвалио на лепом разговору.
Док је одговарао углавном је био насмејан. Само је једно питање саслушао са озбиљним изразом на лицу. Одговорио још озбиљније.
У тој причи за њега нема места шали.
Питање је на крају било - колико је још времена потребно Партизану да би био на нивоу на којем његов тренер жели да га види. У уводу је речено како је Обрадовић много већи ранг и од Партизана, али и од АБА лиге генерално.
Трофејни тренер је – доста озбиљно - на то рекао:
- За мене је Партизан највећи могући ранг који постоји! За мене лично нема ништа боље и лепше него да будем тренер Партизана. Вратио сам се јер је то мој клуб који обожавам, који волим. Уживам да радим са овим играчима.
Дошао је и до одговора на питање.
- Већ сам рекао да је ово процес. Свестан сам да ће то да траје док се неке ствари не буду сложиле. Али, лепота је у томе што радиш оно што волиш. Имао сам каријеру какву сам имао, живео сам 28 година у иностранству, ван своје земље. И онда је дошао тренутак да мало размислим шта бих ја то волео и где бих могао да нађем мотивацију. Пронашао сам је овде. Поставили смо неке циљеве испред нас. Заједно са председником и спортским директором, Зораном Савићем. Са свим људима који су у клубу.
Кукоч је знао да талeнт без рада није довољан
Тони Кукоч је од недавно постао становник Куће славних. Обрадовић је упитан за коментар.
- Он је то заслужио много раније. То није тајна. Мени је изузетно драг човек, због свега што је урадио у каријери. Да ће тако бити било је евидентно од оног дана када је почео да игра на овом нивоу, овде, у Југопластици. Заслужио је све што му се десило. Екстра таленат, који је знао да таленат није довољан. Радио је на себи. Тешко ће се појавити играч оног нивоа какав је био Тони Кукоч. То најискреније мислим. Зато што је он могао да игра од један до пет, нешто што сви тренери вероватно сањају. Да имаш играча кога можеш да ставиш да чува и плеја и петицу. И све обрнуто да ради у нападу. Био је играч који је имао креацију, играо је и плејмејкера, да оде на ниски пост и да шутне за три поена.
Ту је застао, па уз осмех одмахнуо главом.
- Све то већ знате. Мислим да је заслужено у Кући славних и драго ми је због њега.
Како је рекао, сви они знају шта навијачи очекују од њих. Додао је и...
- Пробаћемо да урадимо све, да дамо све од себе да вратимо Партизан тамо где верујемо да му је место. А то је Евролига.
Како и кад? Тто су питања која су испред нас. Најбоље одговоре увек даје време.
Баш због тог циља који су поставили, а који је највећи могући, да ли можда његови играчи осећају некакво бреме, већи притисак, упитан је Обрадовић.
- Када смо се скупили, рекао сам играчима који је први захтев са моје стране. Да су то борбеност и велика жеља. И то постоји. То је на тренингу евидентно. Они раде максимално у сваком тренутку. И на утакмицама дају све од себе. Е сад, што праве грешке и што неке ствари не раде добро, и то је такође разумљиво.
Даље...
- А ко нас ставља у фаворите и шта људи причају, ми не можемо и ја лично нећу да се бавим тиме. И њима сам рекао да не читају новине, да не размишљају о томе. Треба да играмо из утакмице у утакмицу.
Јавност се доста пута овог лета „питала“ због чега су неки играчи дошли у Партизан. Исто питање – наравно са потпуно другом конотацијом и поентом – поставио им је и њихов тренер.
- Питао сам их због чега сте изабрали да дођете да играте у Партизану. Да би напредовали као играчи и да бисмо направили неке резултате. А како можемо да дођемо до тога? Зна се. Радом. Само крвав рад.
Јер...
- Нико ништа није направио, а да се није помучио. Да му није било тешко. Кад је лако? Ја за тај случај у спорту не знам. Да је неко нешто направио, а да је то била најлакша прича.
Обрадовић се затим вратио на причу о бремену фаворита.
- Ко нас ставља у фаворите? Имају право сви. Вероватно да је то повезано са неким стварима које су се догодиле летос. Али, мислим да и ове две утакмице против Задра и Сплита су показале да у овој лиги неће бити никоме лако ни на једном терену.
Дао је и пример...
- Сетите се само после првог кола како је то изгледало. Цибона је одиграла изванредно прву утакмицу у АБА лиги, Сплит је одиграо слабо. Да вам је неко рекао да ће после три дана бити таква утакмица између Сплита и Цибоне, ко би рекао. Али то је то. Све су то промене. Оног тренутка кад почне утакмице, све што је било до тада се заборавља.
О Југопластици и Партизану
Било је. Није се поновило. Нити ће. Ни у региону, нити било где у Европи. Да четири године за редом једна држава даје европског првака. Зато је лига СФРЈ била најјача у Европи. А онда се распала. У ратном вихору. Заједно са земљом.
Причао је Обрадовић и о томе. Као сведок свих тих успеха, креатор једног. Ако је потребно подсећати Југопластика је била првак Европе три године за редом – 1989. 1990. и 1991, Партизан, са Жељком Обрадовићем на клупи, наставио низ 1992.
Додаћемо и је последњу утакмицу у црно-белом дресу одиграо у финалу плеј-офа против сплитског тима. Тада се звао ПОП 84.
- Југопластика је доминирала три године. Играли су дуго заједно, имали су невиђен квалитет. Божа је био прве две године, па је дошао Жељко Павличевић. Али, окосница тима је остала иста. Са малим променама.
Што се тиче Партизана...
- Ми смо те године направили огромно изненађење јер смо били прваци Европе са младим тимом. Нажалост, после тога су отишла двојица главних играча – Саша Ђорђевић и Саша Даниловић. То више није било исто. А чак више нисмо имали прилику ни да играмо Европу, јер је почело све што је почело.
Додао је...
- Ако је неки тим три године за редом био првак, то значи да је ту пре свега постојао квалитет и да је огроман рад уложен – сматра Обрадовић.
Као је рекао, важно је да се почне са победама.
- И због самопоуздања играча и због свеукупне атмосфере. Понављам, имали смо добре моменте и у Задру и Сплиту. Заиста. Мислим да одбрану играмо прилично добро. Пре свега, агресивност је на веома добром нивоу. Примимо по неки лак кош, али све је то последица квалитета противника. Много већи напредак очекујем у нападу. Морамо да играмо течније, разноврсније. Мада смо у Сплиту у првом полувремену играли прилично паметно. Лопта је била тамо где треба да буде и то је сигурно нешто што је добар утисак са ове утакмице.
За крај – још једном је поновио:
- Победе су важне. Игра се да би се победило. Понекад иако са лошијом игром победиш, боље је тако. Али играчи и ја смо свесни, да је сваки нови тренинг и нова утакмица, прилика за нас да се побољшамо и да будемо на нивоу за који мислимо да треба да буде, да бисмо неке наше циљеве остварили – поручио је Обрадовић.
И ја треба да будем стрпљивији
Обрадовић је нагласио колико је битан континуитет рада истог тренера и окоснице тима. Али и да добро памти како је сваки почетак тежак.
- Имам то искуство, јер сам 13 година радио у Панатинаикосу, па седам у Фенербхачеу – подсетио је трофејни стручњак.
Наставио је...
- Кад уђеш у процес и када ти је ту гро екипе, а долазе један, двојица или тројица играча током године, онда је неупоредиво лакше. И за играча и за тренера. Јер се познајемо. Могу да узмем тајм-аут и да позовем напад који нисам играо седам или осам утакмица пре тога.
Сада је другачије, каже.
- Сада сам рецимо узимао тајм-ауте да поновим неке ствари које смо радили. То не иде. Али, стрпљење. Момци имају жељу и сигурно ће кроз рад доћи до тога. Кад вратим филм како је то изгледало на почетку где год да сам радио, било је много тешко.
Уз осмех је закључио:
- И ја вероватно морам да будем мало стрпљивији.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
