Мреже је решетао, бацао на колена и голмане и штопере, доводио до очаја противничке навијаче, Партизановим је улепшавао животе. Уживао је после голова и у дресовима ПСВ-а, Челзија, Атлетико Мадрида... Ужива и сад, али далеко од родног Београда, наравно, у својој држави, за коју је у репрезентативном дресу одиграо 49 утакмица и постигао 17 голова...
– Напустио сам Београд, претходно пропутовао скоро цео свет – Ајндховен, Лондон, Мадрид... Тад сам био жељан мог града, нашег народа, међутим, у овим годинама ужелео сам се природе, не мањка ми ни друштво. Жељан сам природе, овде ми је најлепше, мир, зеленило, деца, рај на земљи. Само што даље од стреса! Гужви ми је преко главе, ово је рецепт за нормалан живот – почео је Матеја Кежман ексклузивну причу за Спортски журнал док је цвркут птица у позадини дочарао амбијент у којем ужива...
Не воли да се појављује у медијима...
– Више од пет година нисам дао интервју, али Журнал је о мени много тога лепог писао кад сам давао голове, подизао навијаче на ноге, не само Партизанове и у дресу са државним грбом. Пратим италијански фудбал, буквално знам напамет Серију А, гледам и шта се збива у Серији Б... Нашу репрезентацију, наравно! То ми је на првом месту кад причам са пријатељима о фудбалу. Мало сам се искључио од нашег лигашког фудбала, не замерите ми.
Кежманов некадашњи клуб има шест бодова предности у односу на највећег ривала, уз утакмицу више.
– Драго ми је, прво, да и Црвена звезда и Партизан добро играју у Европи, црвено–бели су, на жалост, изгубили меч лопту прошле недеље поразом на Маракани. Да су победили Митјиленд, једном ногом би већ газили пролећном међународном стазом. Верујем да ће то да надоместе у следеће две утакмице, са Лудогорецом у Београду и Брагом у Португалији. Добре су шансе да оба наша клуба испрате зиму у Европи. Једино је битно да се скупљају бодови, ти коефицијенти, узалуд доминирање у нашем првенству, ако нас нема у иностранству.
Усмерио је мисли и ка Хумској.
– Видим да се добро ради у оба клуба и то све нас мора да радује. Партизан је играо са Сочијем, тај тим је сад у врху табеле, био је међу првих шест у прошлом шампионату Русије. О њиховом буџету сувишно је да причамо. Ко буде имао дужу клупу, више живаца, а и квалитета, наравно, издржаће шампионску трку и освојиће пехар. Четврто – не постоји. Прелазни рок је ту, црно-бели су пре неки дан киксирали на свом терену, није било голова на утакмици са Пролетером. И још нешто, да се зна да нема великих и малих утакмица. Свака је иста, одиграо сам милион и једних и других – осмехнуо се Кежман.
ГОЛОВИ ЗА СВА ВРЕМЕНА ЗВЕЗДИ И МАНЧЕСТЕРУ
Азбуку фудбала учио је у свом Земуну, деценију – од 1986. до 1996. Из Горње вароши запутио се ка пиротском Радничком, после играња за Лозницу и тадашњи Сартид 1903 (Смедерево 1924) фудбалском обилазницом стигао је у Партизан.
ПСВ, Челзи, Ателтико Мадрид и Фенербахче биле су следеће станице у каријери за дубок наклон. ПСЖ и Зенит појавили су се, такође, на фудбалском и животном путу Матеје Кежмана. У БАТЕ Борисову је рекао збогом копачкама и почео да броји пензионерске дане. На 50 утакмица за А репрезентацију головима се радовао 17 пута.
– Три гола су ми најдража, први и дубоко у срцу је онај за ПСВ у Холандији на утакмици са Манчестер јунајтедом, победили смо 3:1. Тај ми је и први у иностранству, а у клубу из Ајндховена су га прогласили за најбољи у историји, један сам наместио и један ми није признат у дуелу са великаном. Сетим се често и детаља кад сам ушао у игру са клупе на вечитом дербију у Хумској, био сам стрелац у 90. минуту. У репрезентацији издвајам онај гол у сусрету са БиХ, за 1:0, био је то меч за одлазак на Мондијал – не заборавља Матеја Кежман.
Поново је бацио поглед према земљама у којима је играо.
– Нисмо ми Енглеска, Шпанија, Италија... У Србији вечити ривали ређе губе бодове, него, рецимо, великани са Острва, Апенина... Тамо често падне Челзи, Интер, Јувентус, Милан, Реал Мадрид, Ајакс... Ми смо мала земља, Динамо у Хрватској ретко губи, иста је прича и у региону, у Словенији, Бугарској, Румунији...
Одиграно је 16 кола, шампион у 17. одлази у Лучане, лидер Супер лиге после репрезентативне паузе игра дерби са Војводином на свом стадиону.
– Дебело греши ко каже да је предност Партизана велика и да је много тога познато, тек има да се игра. Пролеће је увек напорније од јесењег дела сезоне, неизвесније, стресније, драматичније... Пред вечитим ривалима је много кривина, узбрдица, низбрдица, успона и падова. Црвена звезда је изгубила у Сурдулици, Пролетер је изненадио игром у Хумској, умео је да откине два бода лидеру.
Навијачи већ горе од жеље за пролећем 2022.
– Биће велике борбе све до последњег кола. Ни вечити дерби неће ништа да реши, видећемо и много замора материјала, поготово после утакмица у такмичењима под окриљем УЕФА. Те тзв. мале утакмице одлучиће трку за трофеј, па онда и нечији лош дан, лош терен, умор фудбалера... Тек морамо да набавимо календар за 2022. и онда да окренемо неколико листова, далеко су мај и јун.
Матеја Кежман је завирио и у албум тазе фудбалских слика.
– Црвена звезда је лако долазила до титула последњих година. Партизан је много добио са Александром Станојевићем на клупи. После дуго година тренери у наша два највећа клуба су њихова деца, играли су за први тим и осећају припадност гигантима. То је добро за фудбал. Дејан Станковић је Звездина легенда. Важно је да и Сале и Деки добро раде свој посао!
Жеље у такмичењу наводиле су, логично, према црно-белој страни Топчидерског брда.
– Волео бих да Партизан буде шампион Србије. Стрпљење је важан фактор у животу, у фудбалу, такође, нема ту много паметовања. Лепо је видети Салета Станојевића и Декија Станковића поред терена, такође и Сашу Илића поред тима Чукаричког. Људи проналазе своје путеве, желим им од срца да газе напред, само храбро и паметно, као док су били фудбалери – зборио је Матеја Кежман из душе.
Бомбардер репрезентативног печата са каријером за поштовање наставио је да удише свеж ваздух, далеко од очију свог Београда.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
