Милош Пантовић, специјалиста за далекометне голове: Желим да играм за Србију!

Почетком новембра затресао је Милош Пантовић мрежу Хофенхајма шутем са 62 метра! Крајем истог месеца голмана Фрајбурга савладао је прецизним лобом са 50 метара!

- На оба меча меча сам у игру ушао са клупе и оба су била неизвесна до самог краја. Против Хофенхајма сам видео да голман није био на голу, а мени је дошла лопта. Реакао сам себи „да пробам“. Отац ми је увек говорио да срећа прати храбре – радо се Пантовић подсетио првог гола.

Причу је наставио голом против Фрајбурга.

- У том случају нисам имао времена, нити желео да много размишљам. Кад то радиш, у главу дође још нека идеја, што није добро. Једноставно, приметио сам да је голман мало изашао и успео да га лобујем.

Пантовић с разлогом очекује награду за најлепши гол месеца.

- Гол против Хофенхајма је ушао у конкуренцију за гол месеца, јер је био са веће удаљености, а постигао сам га слабијом, левом ногом. По правилима само само један гол може да буде у конкуренцији, па онак против Фрајбурга је остао по страни.

Србија у срцу

Пантовић је рођен 7. јула 1996. у Минхену, али нема дилему коме припада.

- Родитељи су из Ариља дошли у Немачку кад је мајка била трудна са мном. У кући причамо српски, немачки сам научио на улици. Обележавамо све српске празнике како доликуке. Одрастао сам са Србијом у срцу, ако будем имао децу васпитаваћу их на исти начин. Брат се вратио у Србију, отац и мајка планирају исто, а ја у Србију долазим кад год имам прилику – рекао је Пантовић.

Пантовић је у Бохум стигао из Бајерна, у коме је провео и највећи део каријере. Прошао је јуниорске селекције минхенског клуба, играо за други тим у регионалној лиги, а 2015. дебитовао и за први тим.

- У Бајерн сам стигао са једанаест година и провео у клубу још толико. Проћи Бајернову школу је феноменално искуство. У првом тиму тренери су ми били Анћелоти и Гвардиола, код кога сам и дебитвао у тиму који је освојио првенство и Супер куп Немачке. На жалост, нисам успео да се до краја пробијем. Тешко је то урадити као млади играч, у тиму који је спреман да за „готовог“ фудбалера издвоји и 90 милиона евра. Нису се коцкице сложиле и кренуо сам другим путем.

У Бохум је дошао 2018. у време кад је био друголигаш!

- Брзо сам се по доласку изборио за место у тиму, али је потом уследила повреда због које сам дуже време паузирао. Наредне сезоне смо се борили за опстанак у другој лиги, после чега је почело и све ово са короном... Није било лако, али су зато последње две године биле веома добре и утолико слађе. Нико није очекивао да можемо да освојимо титулу у Цвајти, али смо ми показали квалитет.

Пантовић је био члан млађих селекција Србије. Да каријера буде заокружена, недостаје само једно.

- Велика ми је жеља да заиграм за А репрезентацију Србије. То би било остварење сна. Уживао сам и само гледајући квалификације за Светско првенство. Испратио сам их од почетка до краја. Момци на челу са шефом Драганом Стојковићем заслужују највеће честитке и желим им све најбоље у Катару – завршио је Пантовић.